„Не бој се, ја сам Први и Посљедњи и Живи; и бејах мртав и жив сам у векове векова; и имам кључеве од смрти и од пакла.“ (Отк.1,17-18)

тарац Дана (Данима) као изузетно ретка врста иконографије приказује друго лица Свете Тројице у облику седокосог старца. Ова икона се заснива на два догађаја из Светог Писма. Пророк Данило описује јављање Бога као старца: „Гледах док се поставише престоли и старац седе, на коме беше одело бело као снег и коса на глави као чиста вуна, престо му беше као пламен огњени“ (Дан.7,9). На сличан начин Јован Богослов описује своју визију Бога: „И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном и обазрјевши се видјех седам свијећњака златних и усред седам свијећњака Некога налик на Сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину и опасана по прсима појасом златним. А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег и очи његове као пламен огњени (Отк.1,14)… И кад га видјех, падох к ногама његовим као мртав, и Он положи десну руку своју на ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Посљедњи и Живи; и бејах мртав и жив сам у векове векова; и имам кључеве од смрти и од пакла.“ (Отк.1,17-18)


апрегнимо пажњу, пошто се не ради о безначајном предмету. Престоли беху, вели, постављени, и заседе Стари Данима. Ко је Он? Као што, слушајући о медведу, ниси подразумевао медведа, и слушајући о лаву, ниси подразумевао њега, него царства, и слушајући о мору, ниси подразумевао море, а васељену, и тако даље – тако и сада. Ко је тај Стари Данима? Био је подобан некаквом старцу. Бог прима на Себе образ према потреби околности, због којих се јавља, и (овде) показује, да суд треба поверити старцима. Слушајући о престолу, нећеш подразумевати седиште; како је могуће подразумевати неког обичног под седећим, кад се на једном месту представља наоружаним (Прем. 5:18), а на другом – окрвављеним (Ис. 63:3)? Овде пророк хоће да изрази да је (настало) време суда. Одећа на Њему беше бела као снег. Зашто? Зато што је настало не само време суда, него и узвраћања; зато што сви треба стану пред Њим; зато што је суд Мој, како говори пророк, као узлазећа светлост (Ос. 6:5). Зато постављени беху престоли. Зар то нису престоли о којима говори Христос: сешћете и ви на дванаест престола (Мт. 19:28)? И власи главе Му – као чиста вуна. Огањ ништа није спаљивао, био је безопасан. Видиш ли овде образац државе и народа? Престо беше страшан, јер је имао много огња, и не просто огња, него као пламен огња. Да ти не би помислио да је употребљен поређења ради, пророк указује на дејство његово, рекавши, да то не беше просто огањ, него као пламен огња. Огњена река исхођаше и прохођаше пред Њим; хиљаде хиљада служаху Њему и небројено мноштво предстојаху пред Њим; судије седоше, тј. Он је зато дошао, да произведе суд. И отворише се књиге. Шта то говориш? Зар требају књиге Богу, знајућему све пре збивања његовог (Дан. 13:42), Који је понаособ саздао срца њихова, и прониче у сва дела њихова (Пс. 32:15)? Не, то се говори примењено на обичаје начелника, слично томе, као што се код нас употребљавају записи. Као што се код нас записи не читају да би начелник упознао дело, него да би се видела праведност суда, тако и овде: иако зна праведни Судија, ипак отвара књиге. Зашто? Шта желиш рећи? А зашто не говори и о почастима? Рекао је: постављени беху престоли, у знак тога да је Бог одредио и почасти; али како ми не послушасмо, назначио је казну и мучење. Није ли нам се тако обратио и Христос? Од тог времена, говори јеванђелиста, Исус стаде проповедати и говорити: покајте се, јер се приближи Царство Небеско (Мт. 4:17). Не подразумевај овде, возљубљени, ништа телесно, и не мисли да се безгранични Бог обухвата престолом. Ако су у руци Његовој сви крајеви земље (Пс. 94:4), ако Он измери на тасовима горе, ако су народи – као кап из ведра, и рачунају се као трун на тасовима, како Сам Он говори (Ис. 40:12,15), какво место може да Га свог обухвати? Не, он не беше обухваћен престолом. Ако је имао одећу, како је огањ није спалио? Како се назива Стари Данима Онај, Који јесте пре свих векова? Како Он може бити стар? А Ти си, говори Псалмопојац, исти (Пс. 101:28). Како Он може бити стар? И лета Твојих, говори се, неће нестати (Пс. 101:28). Како може имати одећу Безгранични и Бестелесни? И величанству Његовом, говори Псалмопојац, нема краја (Пс. 144:3); и још: ако узиђем на небо, Ти си тамо; ако сиђем у ад, присутан си (Пс. 138:8). Како је Он био обучен у људску одећу, и огањ је није спаљивао? Уосталом, пророк је могао видети и много другог. Како му власи нису сагоревале у огњу? Зато је пророк и додао: престо Његов – као пламен огња. И отворише се књиге, – тако да, ко се осуђује, осуђује се по сопственој кривици. Видех тада, да за изговарање надмених слова, каква говораше рог, убијен беше звер пред очима мојим, и тело његово скршено (ст. 11) за надменост, иако се Александар поклонио Богу. И предано на сажизање огњу. И од осталих зверова одузе се власт њихова, и продужетак живота даде им се само привремено и до рока (ст. 12). Иако се њихова власт завршила, живот им је остављен. Звер беше убијен пред очима мојим, и тело његово скршено и предано на сажизање огњу. Тиме се изражава потпуно уништење. Видех у ноћном виђењу, гле, са облацима небесним иђаше као Син човечији (ст. 13). Ко може да ово не види? Зар не говори исто ово – о, Јудеји – Петар или Павле? Дође до Старог Данима, и приведен беше к Њему. Одавде се види, да имају подједнаку почаст. Приведен беше к Њему (ст. 18). Да ти не би схватио, кад видиш да Му се даје царство, реч: дана на људски начин, пророк говори: са облацима небеским. Облацима Писмо обично означава небо. И дана Му беше власт, слава и царство, да сви народи, племена и језици служе Њему; владавина Његова је владавина вечна, која неће проћи, и царство се Његово неће разрушити (ст. 14). Шта, реци ми, може бити јасније од овога? Сви народи, говори, племена и језици служиће Му. Погледај, како је пророк обухватио све народе васељене. Погледај, како је (Син човечији) добио и власт суда. А да ти не би помислио да је то само привремено, говори: владавина Његова је владавина вечна, која неће проћи, и царство се Његово неће разрушити, него стоји и траје. Ако у то не верујеш, увери се делима. Видиш ли једнаку почаст Његову са Оцем? Пошто се јавио после Оца, пророк говори да је дошао заједно са облацима. А да је Он био и пре, види се из тога, што је дошао са облацима. И даде му се власт, тј. она, коју је имао. Да сви народи, племена и језици служе Њему. Он је имао власт и пре, и тада је примио исту ону коју је имао. У оном смислу у ком си разумео власи Оца и остало, разуми и ово. Чувши: дана, и томе слично, не мисли о Сину ништа људско или ниско. Као што, видевши Старог Данима, не подразумеваш старца, тако схватај и остало. Не ишти јасноћу у пророчанствима, где су сенке и нагађање, слично томе као што ни у муњи не тражиш трајну светлост, него ти је довољно што она само бљесне.

Свети Јован Златоусти, одломак из Тумачења Пророштва Даниловог


1; 12 – 13 – И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном, и обазревши се видех седам свећњака златних, и усред седам свећњака Некога налик на Сина Човечијег, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златним.

Глас, који је чуо апостол, није био чувствени. Он то показује речима: обазрех се, тј. обазрео се стога да би видео, а не да би чуо, јер су духовно виђење и (духовно) слушање једно исто. Обазревши се, каже, видех седам свећњака златних (касније их назива црквама) и усред њих Христа, налик на човека, јер је Он истовремено и Бог, а не само обичан (ψιλον) човек. Он је обучен у дугачку хаљину (подир) као вишњи архијереј (ως αρχιερεα τον ανω) по реду Мелхиседековом (Пс. 110; 4). Опасан је златним појасом, али не преко бедара као што чине људи да би обуздали пожуду (за коју је божанско тело неприступачно), него преко груди, „по прсима“ како би самим тим показао да се и крајња мера праведног божанског гнева уздржава човекољубљем и да два Завета, те господарске груди којима се хране верујући, опасује истина. Да би се означило највише превасходство, чистота и неоскрнављеност, појас је назван златним.

1; 14 – А глава Његова и коса беше бела као вуна, као снег, и очи Његове као пламен огњени.

Иако је Он за нас нов, Он је стар (αρχαιος) или, боље речено. Он је превечан (προαιωνιος), о чему сведочи Његова бела коса. Његове очи, као пламен огњени, просветљују свете и сагоревају безбожне (непосвећене, нечисте, грч. βεβηλοι).

1; 17 – 18 – И кад Га видех, падох к ногама Његовим као мртав, и Он положи Своју десну руку на ме творећи: Не бој се, Ја сам Први и Последњи, и Живи; и бејах мртав и жив сам у векове векова; и имам кључеве од смрти и од пакла.

Када је, слично Исусу Навину (Ис. Нав. 5; 14) и Данилу (Дан. 10; 9 – 10), услед слабости смртне човечије природе апостол „пао к ногама Његовим као мртав“, Христос га је ободрио говорећи: „Не бој се, јер Ја, беспочетни и бесконачни, нисам дошао да бих те усмртио, него сам ради вас и Сам био мртав, и имам кључеве од пакла и смрти“, тј. од душевне и телесне смрти.

Свети Андреј Кесаријски, Тумачење стихова из Откровења


Најстарија позната икона ,,Старац Данима“ налази се у манастиру свете Катарине, која датира из VII века, док се прво иконописање Христа као ,,Старог Данима“ појављује у VI веку (манстиру свете Констанце у Риму). У традицији за сликање Христа као ,,Старог Данима“ користила се икона Спас Сведржитеља са одређеним изменама, где је Христос приказан као седокоси старац са препознатљивим натписом ,,Исус Христос Стар Данима”. Од XI века Бог Отац се приказује као Старац данима и то првенствено у иконма новозаветне Тројице.