Gaudi Žелиш ли истинити живот? Вежбај се у смиреноумљу, јер је без њега прави живот немогућ.

Сва дела своја чини у Име Спаситеља нашег Исуса Христа, и кроз то, плод твој биће узнесен до неба.

Почетак отпадања /од Бога/ код човека је његово удаљавање од смирења. Остављеног од Бога дави лукави дух, као Саула.

Мреже демонске намазане су медом; привучен њиховом сладошћу заплићеш се у њих и испуњујеш се сваком горчином.

Заволи смирење и никада нећеш упасти у мреже демонске, јер ћеш летећи на његовим хитрим крилима, свагда бити изнад демонских мрежа.

Гордост је слична веома високом трулом дрвету чије су гране крте; и ако се неко попне на њега, истог часа ће се сурвати са висине.

Блажен је онај ко је утврђен у доброј нади и озарен добрим помислима; слава је његова велика и без краја.

Стремимо трезвеној пажњи, да би нас виђење својих прегрешења непрестано смиравало, не гајећи у себи, као змија, помисли самодопадања или лукавства.

Заволимо трезвење, да би имали чисто срце и да би поверени нам храм сачували неоскврњеним од греховног распадања.

Прекрасна је молитва с уздасима и сузама, особито ако се сузе проливају тајно.

Ко се са вером моли у уму, тај види пред собом Господа, јер Њиме живимо, крећемо се и постојимо.

Ако је окамењено срце твоје, плачи пред Господом, да би Он источио на тебе озарење знања и дао ти да се пламеног срца узносиш к Њему.


Gaudi Kада видиш животне угодности, чувај се да те не привуку, јер у њима је скривена мрежа смрти. Јер ни рибар не забацује празну удицу.

Непријатељ, као мамац за удицу, користи обману насладе, распаљујући похоту, да би кроз то ловио душе и чинио их њему зависним.

Душа претходно уловљена у демонску намеру, постаје за друге душе демонска замка, и привидном насладом својом прикрива горчину греха.

Тежећи врлини, не малаксавај од трудова својих, зато што без трудова нема ни добродетељи.

У време напора подигни око душевно горе, па се, созерцавајући тамошњу радост, нећеш штедети од трудова.

Трудови праведних узгајају плод живота, а трудови грешника пуни су погибли. Приклањајући се првом, а уклањајући се од овог другог, не остављај простора за узалудне напоре, који не доносе плодове добра.

Трпи, Бога ради, невоље овога живота, и нећеш узалуд бити вођен уздањем Светих.

Они који се не труде /у добру/ у овом сујетном животу, старају се да омету трудбенике у делима Божијим, да у својој близини не би имали неког ко их изобличава, али тиме још више увеличавају венце брижних трудбеника.

Држи се смиреноумља, да не би изгубио плодове добрих дела. Ако њега одбациш бићеш прибројан онима који се узалуд труде.

Желиш ли постати стражарем душе? Заштити се са свих страна, да се где не прикраде сластољубље помисли, и потопи твоју лађу у самом пристаништу.

Ако хоћеш да лука буде безбедна, огради је бедемима који се неће одмах усколебати од бура страсти; иначе лука ће постати место бродолома.

Ако страсне речи нађу себи место у души, оне као кукама навлаче душу на зло, у јаму погибли.

Избегавај душегубне састанке, и душа ће се твоја свагда наслађивати тишином.


Gaudi Aко још увек ниси силно разгорен Духом Светим, немој желети да слушаш туђе помисли, да не би кроз оно што си чуо биле покренуте твоје страсти, још увек неумртвљене, и тако развратио своју душу.

Ако си марљив у читању – не тражи ништа необично или китњасто, јер ће демон самодопадања поразити срце твоје. Већ као што мудра пчела сакупља са цветова мед, тако и ти кроз читање прикупљај лек за душу своју.

Блажен је онај ко делима проповеда врлину. А ако говориш оно што је својствено врлини, а чиниш супротно томе, то не доноси спасење.

Када видиш људе расположене за дела нечисте љубави, не диви им се, и нека те не саблазни привлачан изглед који ће се ускоро претворити у прах, већ уздахнувши у себи кажи: „Опомени ме се, Господе, ако и прах јесам“ и благодаћу Божијом нећеш постати плен лукавога.

Усрдно се моли Господу да би ти подарио дух савршеног целомудрија, да би и у ноћним сањарењима избегао мреже лукавога, као што бежи онај кога гони звер, или као што поступа човек у пожару, бежећи из одаје у одају да га не би опалио огањ.

Као што се без труда, за новац, не може себи купити писменост или какво искуство, тако је немогуће стећи навику у врлини без труда и усрђа.

Као што је глава важнија од свих делова тела твога, и ако неко на тебе замахне каменом, или штапом, или мачем, ти подмећеш друге делове тела само да одвратиш ударац од главе, знајући да се без главе не може живети; исто тако, нека од свега за тебе буде најважнија вера у Свету, једносуштну Тројицу, јер без те вере никоме није могуће живети истинитим животом.

Свим срцем својим уздај се у Господа и безбедно ћеш избећи све злоковарне замке, јер Господ неће оставити без милости оне који се труде за Њега.


Gaudi Jосиф, оросивши душу сећањем на Сведржитеља, није био обузет безаконим огњем, већ победивши искушење, постао је царем Египта.

Пођимо путем тесним и тегобним, учинивши себе достојним да би стекли ту част, да за заштитника свога имамо Бога.

Бисери се увек чувају у најскровитијим ризницама, а оно непотребно, као смеће избацује се чак и на пут.

Очисти себе покајањем од срамних дела – и неће те уплашити прекор злоречивог.

Уз помоћ Божанственог огња, дужни смо противити се огњу (страсти). Тако је и ћерпич док је непечен, трошан и ломљив, а када се стави у ватру и испече се, постаје заштита за огањ и воду.

Уложи старање да не робујеш сопственој вољи, већ буди послушан онима који се боје Господа, и милошћу Божијом сокрушићеш главу змије.

Трпи невоље, Господа ради, да би се зарадовао. Поднеси труд, да би стекао обилну награду.

Не исмевај и не осуђуј оног који је пао у искушење, већ се често моли да и сам не би допао искушења.

Ко има срце помрачено буром помисли и побеђено страстима, такав нити се људи стиди, нити Бога боји.

Моли се често са смиреним срцем, и не чини од себе пећину разбојничку, предајући се лошим помислима и жељама, да се не би постидео у Дан Суда, када се буду откриле тајне људске.

Ко је нерадан у време жетве, његов дом неће бити у изобиљу. И ко је сада небрижан, такав ће у време даривања остати без утехе праведних.


Gaudi Nаступиће за нас време испуњено страхом и трепетом, када ће се открити све учињено тајно и у тами – и тешко /оној/ души која за помоћника нема Господа.

Уздише срце моје и очи моје прижељкују сузе, али грех мој држи у поробљености мој ум, да не би дошао у скрушеност и измолио од Господа – да бачен не будем у таму најкрајњу.

Док још имамо снаге, потрудимо се пред Господом у чистоти срца, да би у време невоље имали за помоћника Њега, који избавља од сваке беде.

Као што онај ко носи светиљку расветљава таму онима што су са њим, тако и врлина свагда са собом доноси славу.

Док не ставиш у ум свој да си се већ представио из овог живота, и не будеш на овај свет и славу његову гледао као на опустошену кућу, све до тада нећеш моћи да победиш телесне страсти и светску похоту, које увлаче човека у растројство и погибао.

Невеликим трудом поставља се темељ, али је тешко довршити здање; и што се оно више привршава, то више труда изискује од градитеља, све до самог краја.

Ево шта бива са онима који почињу да се труде Господа ради: прво иду искушења, потом невоље, онда тешкоће, униније, нагота, страдање, тескоба, понижење. Све ово побеђује онај ко је свим срцем предао себе управљању Божијем, и пребива – у вољи Божијој. Бог од нас тражи једино савршену одлучност. А Он ће нам сам придодати силе и даровати победу.


Gaudi Zнај да је осам помисли /страсти/које изазивају све лоше: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, прекомерна туга, униније, сујета, гордост, и оне воде рат са сваким човеком.

Ако хоћеш да победиш стомакоугађање, заволи уздржање, имај страх Божији и победићеш.

Ако хоћеш да победиш блуд, заволи бденије и жеђ, размишљај свагда о смрти, никада не ступај у разговор са женама – и победићеш.

Ако хоћеш да победиш среброљубље, заволи нестицање и нерасипност.

Ако хоћеш да победиш гнев, потражи кротост и великодушност, и чувај у мислима – колико су зла Јудеји учинили Господу нашем Исусу Христу, и мимо тога, Он се, као човекољубиви Бог, није гневио на њих; напротив, молио се за њих говорећи: „Оче, опрости им грех овај, јер не знају шта чине.“

Ако желиш да избегнеш прекомерну тугу, никада се не жалости због било чега пролазног; или ако те повређују речју, или узнемиравају, или бешчасте, не тугуј, већ напротив – радуј се. Жалости се само онда када сагрешиш, али и тада чувај меру да не би пао у очајање и погинуо.

Ако хоћеш да надвладаш униније, прихвати се, макар и на кратко, било каквог посла, или читај, или се често моли.

Ако хоћеш да победиш сујету, не жели похвале, ни почасти, ни лепу одећу, ни прва места, нити указивање поштовања, већ напротив, заволи да те ниподаштавају и бешчасте, да говоре против тебе лаж – и прекоревај самог себе да си грешнији од сваког грешника.

Ако хоћеш да победиш гордост, уколико нешто радиш – не говори да си то учинио сопственим трудом, или својим силама; ако ли постиш, проводиш време у бдењу, спаваш на голој земљи, певаш ли псалме, или помажеш, или чиниш много земних поклона, говори да се при Божијој помоћи и при Божијем покровитељству чини све, а не мојом силом и мојим старањем.


Gaudi Kада предстојиш Богу, представи себи оне који служе земаљским властима. Из примера робова и владара закључи о свом стајању пред Богом.

Представи /себи/ своју грешност, и призивај Бога у помоћ.

Учи од Светих, и проси благодат Божију за чињење дела својих.

Не горди се благодаћу Божијом, и не предај се непоштењу.

Успевајући у добру, не хвали се као човек; грешећи из незнања, не падај духом као човек; успесима се не хвали, и при грешкама не очајавај.

Делатно ревнуј у добру, и исто толико имај мржњу према злу.

Дајући савет не доноси коначне одлуке, јер не знаш тајне Божије.

Радије пристани да идеш на мач, него ли да се одаш гневу. Гнев је боље притајити у срцу, него ли га испољити.

Не наслађуј се пустословљем и не седи тамо где се води страсни разговор. Не тражи себи задовољства у смеху и пријатности у шалама, да не би постао расејан.

Не жели многољудне скупове, јер они у души производе смућење.

Избегавај пирове да не би постао блудник и без жене.

Уздржавај се од јела да те оно не учини страсним. Буди пажљив у обуздавању тела, да оно не би збацило у опасност коњаника – ум.

Владај осећањима да не би, подобно војном оружју, примила она у себе разорну рђу.

Већи део времена проводи у самоћи, да би када будеш са другима увидео корист и у једном и у другом.

 

Молитвеник и Псалтир преподобног Јефрема Сирина (Пс. 28, 43, 57, 77, 93, 117, 125), фото
Advertisements