лфавитни Патерик или „Apophthegmata Patrum“ је вековима била и остала једна од најзначајнијих књига, посебно међу монаштвом. Након кратког приказа древног мучеништва Цркве из које је произашао монашки испоснички етос и подвиг, и након кратког историјата Алфавитног Патерика, аутор укратко излаже учење скита садржано у њиховим изрекама о духовном животу и његовој сврси и о главним принципима и начинима на који се они схватају. Истичући веру као основу истинског духовног живота пустињака, аутор се дотиче и основних јеванђелских врлина без којих је, по учењу пустињака, незамисливо истинско духовно узрастање и општење са Богом: покајање, одрицање од свега световног, послушање, молитва, пост, истовремено испуњавање свих заповести Божијих. Посебно се истиче врлина расуђивања и њен значај за духовни живот. Затим се аутор задржава на врлини ћутања и врху свих врлина – љубави, а као на циљу целог подвижничког живота: виђењу Бога и заједници са Богом, тј. обожењу. На крају, аутор истиче значај искуства отаца пустињака за савременог човека, који се окреће себи покушавајући да у себи самом пронађе одговоре на питања и смисао свог постојања.

Преузми >>>
"Богословље" - часопис Православног богословског факултета