„Чекамо са стрпљењем.“ (Рим. 8:24-25)
Наставите читање „Св. Исак Сиријски: Посланица преп. Симеону чудотворцу (Слово 55, одломак)“
„Мада страсти и не додијавају непрестано, ако не нађу прилику за покрет, ипак кришом узмичу и сазревају, користећи време да ојачају; и као што непрестано гажена земља, макар га и имала, не рађа трње, јер гажење омета природу, корење ипак дубоко у њој остаје, па ће изнићи када време допусти, тако и страсти које су стално ометане постају јаче; а пошто се притаје, нападну са великом снагом, скривајући велику опасност по оне који су их занемарили на почетку боја и објаве рат.“
св. Нил Синајски
Борба паганина, старозаветног осветљупца и хришћанина у покушају
Ако мало дубље завиримо испод свих камених плоча свога бића видећемо да се ова борба одвија у нама свакодневно. Ко мисли другачије, или је се стварно усавршио – свака му част на томе; или још увек не жели да се упозна сам са собом. Више му одговара да коментарише и контролише друге …
Почнимо са устајањем, ако је било лоших снова и кошмара није мали број оних који траже „помоћ“ у хороскопима и сановницима. Зар то није чист паганизам? Може тада и да се прекрсти и помене Име Божије, али увек је ту и куцање у дрво „да зло не чује“! Понеки и без лошег сна воле да „читају“ из шоље или хороскопа …
Да, то је некима, нажалост, почетак новог дана, пре или без било какве молитве.
Свако би овде требало да промисли своје поступке и ослободи се егзистенцијалних страхова који проузрокују све ово. Без те унутрашње одлуке нема успеха.
Следећи корак је нагон осветољубивости по принципу „око за око зуб за зуб“. Тако необуздани старозаветни човек пустоши у нама и око нас све пориве доброте … Само тражи разлог за сукоб … Овде је потребно много труда да се промени и све покрене напред …
Тек после свега овога остаје нам да покушамо да будемо хришћани будући свесни да се благодат Божија у немоћи показује …
о. Љуба Стојановић
„Смењивање добра и зла примај добродушно. На тај начин Бог отклања аномалије ствари.“
Св. Марко Подвижник
Одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме. Гневите се али не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем; Нити дајте места ђаволу. (Еф. 4: 25-27)
Замисли да је твој гнев налик дивљој звери са опасним чељустима и канџама.
Ако је не укротиш разориће ти све, чак и душу.
Ако је не укротиш разориће ти све, чак и душу.
Св. Јован Златоусти
У вези којих питања би требало да се човек саветује са духовником а где мора да донесе одлуку сам? У чему је разлика између савета и благослова? Шта може духовник, а шта не? Какве су последице пастирских грешки? О овоме смо питали психолога Олгу Красникову, руководитељку психолошког центра „Сабеседник“ и уједно помоћницу ректора Института хришћанске психологије.
„Врлина трезвеноумља јесте прво слово подвижничке азбуке, највећа врлина, ‘тајна духовног живота’. Када је Христос говорио да је ‘само једно потребно’ (Лк. 10, 42), говорио је о трезвеноумљу. Отац Емилијан пише: ‘Немам духовни живот нити духовно делање ако у борби нисам задобио трезвеноумље.’ Имајући на уму велику вредност коју трезвеноумље има, лако можемо да закључимо због чега су Свети Макарије Коринтски и Свети Никодим Светогорац својој антологији дали посебан наслов Добротољубље Светих трезвеноумних Отаца.“
митр. Калист Вер
„Највећи успех који човек може да постигне на земљи јесте да непрестано и са потпуном пажњом срца изговара Исусову молитву.“
архим. Емилијан Симонопетритски
„Како чудно време, колико тога је једноставно измишљено – свођење свега у Православљу на ‘Свете Оце’ и ‘духовност’! Направили су од њих карикатуру, идоле, универзални лек за сва зла. Тријумф данашњег секташког ‘само’! Само Свети Оци, само Добротољубље, само Tипик. Досада, осредњост, одсуство озбиљности и талента у свему томе…“
Протојереј Александар Шмеман, Дневник
Подвижничка слова 