1. Свако место може да буде место Васкрсења. Довољно је да човек живи Христовим смирењем.

2. А што се тиче сна – довољно је бденије.
3. Постоје људи који бдију када су у питању неке ствари, и постоје људи који бдију по питању свих ствари.
4. Није знање оно знање које проистиче из учења, већ је знање оно знање које проистекне из трпљења. То је православна духовност.
5.  Немојте жудети за многим стварима—за оним што је далеко или да имате више од оног што вам је дато. Боље да пазите на оно што сте већ добили и на тај начин освештате даровано.
6.  Само једно је право образовање – да научимо да волимо Бога.
7. Ништа није јефтиније од новца.
8. Боље пакао на овом, него на оном свету.
9. Није важно шта говоримо, већ како живимо. Није важно шта радимо, већ оно што смо.
10. Обучем расу (монашка одежда) и не проговарам све док ме неко нешто не пита. Раса све говори.
11. Ако имаш љубави за цео свет, тада је цео свет диван.
12. Неко рече да је Хришћанин човек који прочишћава љубав и освештава рад.
13. Тражимо слободу за себе. Зашто? Да бисмо постали робови својих страсти.
14. Конференција: када се јалови људи састану и донесу одлуку да се ништа више не може учинити.
15. Циљ нам је да, иако имамо паразита у глави, у срцу имамо Светог Духа.
16. Постајемо копија неба када говоримо „Нека буде твоја воља на земљи као и на небу.“
17. Онај који воли, он ни не примећује да воли, као што се дисање не примећује.
18. Када су врата на Небу отворена, отворена су и врата на земљи.
19. Када ум (nous) није расејан на светске ствари и када је сједињен са Богом, тада нам и свако „добар дан“ које изговоримо постаје благослов.
20. Свако одбијање и противљење уништава наше дело.
21.  Пред ликом и подобијем Божијим у другом, ми не смемо да постојимо.
22. На почетку свог живота имамо потребу за присуством неког кога ћемо волети или неког ко ће нам бити пријатељ. Како одрастамо, Својом љубављу и радошћу нас испуњава Један  Бог, тако да нам више нико није потребан. Сва жудња једне душе за другом постоји зато што душа у почетку не препознаје Оног кога воли и стога мисли да јој је потребно да воли неког другог.
23. Бог често од нас не тражи дела, већ намеру. Довољно је да види да имамо вољу да извршавамо Његове заповести.
24. Господ Исус Христос дао нам је златно правило: бити сам и бити са Другим.
25. Када нас је Бог створио, Он нам је даровао живот и Свога Духа удахнуо у нас. Тај Дух је Љубав. Када немамо љубави, постајемо прави лешеви и потпуно мртви.
26. Сваки Хришћанин мора да поштује тајну постојања сваког човека и сваког бића.
27. Да бисте постигли непостојање – волите, волите и волите — на тај начин се у потпуности поистовећујете са оним Другим, са свима. Тако, на крају сваког дана поставите себи ово питање: „Желим ли ја нешто? Не. Треба ли ми нешто? Не. Да ли ми нешто недостаје? Не.“ Тако треба!
28. Човек који је напредовао духовно је човек који је успео да изгуби свој идентитет и који у дубини свога бића схвата да се све по Божијој вољи однносно по Божијем допуштењу.
29. Када човек престане да чита све друге књиге осим Јеванђеља, он тек тада остварује прави духовни напредак. Када се кроз молитву сједини са Богом, тек тада може да ослушне вољу Божију.
30. Увек имајте жељу да се испуни воља Божија, и са љубављу прихватите свако зло које вам дође у сусрет.
31. Немојте на зло, које вам долази кроз неког човека, одговарати злим, већ увидите да Христос обитава у његовом срцу.
32. Никада не питајте: „Зашто ми се то десило?“ Ако видите некога са гангреном или оболелог од рака или некога ко је слеп, не питајте зашто му се то догодило, већ молите Бога да вам да способност да видите и другу страну животне реке. Тада ћете уз помоћ анђела видети ствари онаквим какве заиста јесу, увидећете да се све дешава према плану Божијем. Све!
34. Ако желимо да будемо добри монаси, у сваком тренутку морамо да мислимо прво на Бога, па онда на монаштво. У супротном, нећемо постати добри монаси.
36. Наша најслабија тачка су многе речи и премного расправе.
38. Када ти дође да неког критикујеш, да неког осуђујеш, моли се Богу да те у том тренутку свог обузме, како би тог човека заволео Његовом љубављу. Тада ће ти Бог помоћи да увидиш своје стање. Да је Христос видљиво присутан, да ли би иког критиковао?
42. Оно што изговоримо – остаје за вечност.
43. Тек када се усавршиш у Љубави, тада достижеш бестрашће.
48. Када је потребно, Бог ће нам послати некога. Сви смо ми  једни другима сапутници у животу.
49. Тишина је Божији језик.
50. Човек који живи у прошлости, исто као да је мртав. Наиван је свако ко живи у будућности, односно у својој фантазији (или машти), зато шти будућност искључиво припада Богу. Христова радост се налази једино у садашњости, у вечној Божијој садашњости.
59. Боље је изговарати Исусову молитву и наглас, него никако.
66. Забринутост је за оне који немају Вере.
67. Брига и анскиозност (*прим.прев: стрес) су за оне који немају Вере.
68. Љубав је искључиво на Крсту.
68. Љубав се једино може наћи на Крсту.
69.  Тежак је сваки онај однос када „Ја“ стоји испред „Ти“.
70.  Као што Бог воли тебе, тако воли и твог непријатеља.
71.  Желиш ли да се молиш? Припреми се да у тајности Богу дајеш одговор.
74. Ми у свету треба да живимо као уље и вода у кандилу – не мешају се, те су тако једно у Богу и једно за Њега. У свету, али не од овог света.
75. Сви смо ми сасуди: каткад сасуди Светлости, а каткад сасуди таме.
80. Тек када се „умиримо“,  када нисмо заокупљени којечиме и заузети многим пословима…тек тада дајемо анђелима прилику да делају.
81. Учините оно што је до вас, а Бог ће оно што је до Њега.
93. Како је предивна Тајна сутрашњег дана!
95. Господ је рекао: „Ко год жели нешто са вером, добиће.“ Довољно је да је молба у складу са Божијим заповестима, што значи – у складу са Љубављу.
100. Када би човек знао да није Овде, онда би био Тамо.
101. Да би се чудо десило, довољно је да волимо. Ни молитва, нити бројаница немају ту силу.
102. Искуство ме је научило да нико од нас није у стању да помогне онима које воли, ма колико то желео. Помоћ стиже једино од Бога, у Његово Време.
103. Када је Бог непрекидно у нашим мислима, тада и нас Бог има на уму. (Када непрестано мислимо на Бога, Бог непрестано мисли на нас.)
105. Од користи смо искључиво онда када не постојимо за себе (већ за друге), и обрнуто.
106. Не смемо доносити одлуке уместо других. Препустите друге Анђелима и они ће пронаћи најбоље решење.
107. Никада не заборавите да сте Његови.
108. Као Симеон Киринејац и ми морамо увек бити спремни да потрчимо у сусрет ближњем коме је потребна помоћ.
109. Ако тражите помоћ од некога ко је вредан и радан, такав човек ће вам пре помоћи, него онај ко је лењ и докон.
110. Тешко мени ако не волим.
111. Само су потребне три ствари. Прво: Љубав. Друго: Љубав. Треће: Љубав.
112.  Уздржавање од хране је лако када неко жели да смрша, а тако је тешко постити средом и петком, када тако Црква налаже.
113. У Цркви би требало да увек седимо на истом месту, Ангела ради.
114. Након литургије, требало би да поседимо у цркви што дуже можемо. Ангела ради.
115. Када причамо некоме о нечему, а неко трећи нас прекине утој причи, не би требало да наставимо даље са причом. То значи да онај коме смо говорили не би требало да чује оно што смо хтели да му кажемо. То прекидање је дело Ангела.
116. Онај ко не жели никога да види није човек.
117. Нигде нисмо „заувек“. (Ни на једном месту нисмо „заувек“.)
118. Шта год да нам се догађа, искуљчиво је наша кривица.
119.  Свако јутро када окренемо нови лист, на празну страницу стављамо свој потпис. Шта год да Бог жели, дозволите му да испише. (Свако јутро окрените нови лист и потпишите се на празан лист хартије. Шта год Бог жели, допустите Му да напише.)
120. Када се молимо, требало би да закључамо врата.
125. Ако не стигнеш у тачку очајања, никада нећеш видети Светлост.
136. Буди спокојан и знај да нема веће школе од тишине ума.
137.  Једина истинска радост је када је човек ослобођен од бриге.
150. Христос нам је рекао: идите и научите све народе. А ми – шта радимо када прећуткујемо?
179.  Најјача молитва је епиклеза на Божанственој Литургији.
183. Љубав је бомба која уништава сво зло.
192. Пре неки дан ме је једна госпођа питала шта се дешава након смрти на митарствима. Рекла сам јој: „Рећи ћу им: Светлост Господња обасјава све! Али пошто сте ви у тами, ја вас не видим!“
194. Највећи део моје молитве овде сачињава Благодарење Богу, и тако је већ годинама. Шта још да тражим од Бога када све имам?
199. Бог је човеку дао чуло вида. Знате ли зашто? Зато да не бисмо могли себе да видимо. Да! Само да бисмо видели и волели друге. И да бисмо на тај начин себе видели у очима Другог.
243.  Неки би хтели да стигну до Васкрсења, а да заобиђу пут Голготе.
244. Пошто неки хришћани нису могли на делу да остваре Јеванђеље док су живели у свету, удаљили су се из света. То су били први монаси.
259.  Сваки човек је Богом „послат“.
267.  Наша душа је Божански Дах. Наше тело је Његова Творевина. Целим својим бићем, ми смо икона Божија.
290.  Благословимо Бога, и дању и ноћу, за таланте којима нас је даривао.
291.  Мало речи – пуно љубави. Према сваком човеку. Ма ко он био.

Извор: Православна Европа


Када смо истински захвални Богу на даровима којима нас је обасуо, тада немамо времена да од Њега тражимо било шта друго. Тада једва чекамо да кажемо хвала. Хвала ти, хвала ти. Видимо неког човека … хвала ти. Видимо цвет …хвала ти. Видимо чашу млека … хвала ти. За све …хвала ти. Тада таква радост долази у човеков живот, да чак и многи који су нам најближи то не могу да схвате. Шта је сад ово!
Једном ми је неко рекао када сам била у Енглеској: „Шта се догодило? Зашто сте тако весели?“

„Зато што сам жива и зато што видим вас!“ Желим вам пријатан дан!

— скит посвећен Покрову Пресвете Богородице на Егини, 1989. године

Мати Гаврилија (Папајанис)

Advertisements