Претрага

Подвижничка слова

"Ако пођем и кроз сенку смрти нећу се бојати зла јер си Ти са мном…"

Ознака

униније

Филозофија/трострукост досаде

По мом мишљењу, Паскал је у праву када каже да досада садржи самоувид, или пре могућност за самоувид. Да се изразимо на Ничеов начин: „Онај ко се потпуно утврди против досаде, такође се утврђује и против себе.“ У досади човек постаје сам јер не налази никакво упориште изван себе, а у дубокој досади чак ни у себи.

Ларс Фр. Х. Свенсен, Филозофија досаде

Continue reading „Филозофија/трострукост досаде“

Advertisements

Расејан и усредсређен живот

„Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада.“ (Лк 21, 34)

Continue reading „Расејан и усредсређен живот“

Светиња живота

„Куд год да пођеш треба само једно да знаш – да је Он умро баш за тебе.“

о. Јосиф Спилеот

Continue reading „Светиња живота“

Туга или гнев?

Гневите се и не грешите;
пазите шта говорите у срцима својим,

и на постељама својим скрушите се.
Принесите Богу жртву правде, и уздајте се у Господа.

(Пс. 4, 5-6)

Continue reading „Туга или гнев?“

Kako izvući najbolje iz dosade, lijenosti i prokrastinacije?

„Slobodno vrijeme većine ljudi ispunjeno je ili čulnim uživanjima i ludorijama ili dosadom i tupošću.“

Artur Šopenhauer

Continue reading „Kako izvući najbolje iz dosade, lijenosti i prokrastinacije?“

Света Марија Гатчинска

“Као што се злато очишћује у огњу, тако и велике жалости очишћују, оживотворавају, утврђују и оздрављују душу.“ (свети Јосиф Петроградски)

Continue reading „Света Марија Гатчинска“

Сведочанства Светог Нила Синајског (4)

Одабрана слова о унинију

Continue reading „Сведочанства Светог Нила Синајског (4)“

Дух туге

Continue reading „Дух туге“

Незнање и заборавност

Свети оци су сматрали непознавање и незнање лажном усмереношћу душевне делатности, која се рађа од нежељења људи да знају оно што противречи људским страстима и пре свега гордости и похоти. То је бекство у незнање и заборав као у неки мрачни брлог где кипе, као змије, наше страсти. Човек често бежи од знања ка за њега непотребном многознању да не би оставио ни место ни време за познање главног. Кад с таквим човеком човек говори о Богу, о одговорности за своје поступке, он ослањајући се на умишљено многознање тежи ка томе да се заштити од овог знања и понекад почиње да личи на јежа који се од додира скупља у клупко и претвара у клупче игала.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

Continue reading „Незнање и заборавност“

Блог на WordPress.com.

Горе ↑