„Зар сам ја чувар брата свога?“ Каин, дакле, на Божије питање одговара питањем и то оним реторичким и управо у овом његовом одговору лежи сва трагедија ове приповести: он и јесте чувар свог брата.
„Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме. И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.“ (Мк 6, 3-5)
„Срце твоје нека не завиди грјешницима, пре буди у страху Господњем вазда.“ (Приче. 23, 17)
…
„И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко,
заиста вам кажем, неће му плата пропасти.“ (Мт. 10,42)
_
Завист је страст мрзеће душе, која се изједа због успеха ближњега. То је жалост и зловоља због туђега добра.
Подвижничка слова 