вде се ради о стварима које могу бити корисне за правилно разумевање поста и које су слабије познате међу верницима а добро је да се имају у виду.

Надам се и да би ове напомене могле да помогну да се боље разуме шта би и како могли да рачунамо у истински пост поготово у односу на причешће и као припрему за разговор са свештеницима и духовницима око поста.

Пост (храном) је када се ништа не једе и не пије

Некада се тако постило или до поднева или до заласка Сунца (тј. до вечерње службе) а након тога се све јело нормално.

И не само то него и храна која није потрошена за тај дан се давала сиромасима. И тако се у почетку постило 1-7 дана (углавном само пред Васкрс), не 40 дана и више.

Дакле: потпуно уздржање и милостиња заједно.

Због тога се сви остали режими исхране у Цркви називају разрешењима поста.

Разрешење буквално значи укидање (правог) поста али тако да ипак постоји уздржање од нечега. То значи да када се једе на води то није (прави) пост него је пост разрешен тј. укидањем сведен на неку (скромну) храну са којом верник може да функционише у току дана.

Најпознатија су разрешења по врсти хране тј. на воду, уље, рибу, јаја итд. У типицима постоје и разрешења на учесталост оброка и количину хране или вина, дакле, не односе се само на врсту хране.

Када се у неком типику говори о томе да се неког дана једе зеље можемо да тумачимо да ту није најглавнија ствар што је зеље на води него што је, за већину људи, тешког и незгодног укуса, дакле, пости се и од (пријатних) укуса па макар храна била и на води. Ако знамо да је у разним древним варијантама посних јеловника обично јефтина храна била означавана као посна (иако би по нашој данашњој подели та иста храна била мрсна) онда у типицима имамо и фактор цене хране тј. скромности и луксуза. Зашто је ово све битно видећемо мало касније.

Као што смо видели када верник једе на води он строго гледано не пости али се ипак уздржава од нечега и то се рачуна као неки пост иако ипак и једе и пије тј. буквално не пости.

Дакле:

– њему се практично каже: ти си слаб и не можеш да постиш али се макар уздржи од меса, рибе и уља

– неком другом који „пости“ на уљу се каже: ни ти не можеш да постиш али си још слабији па макар немој месо и рибу

– трећем који „пости“ на риби: ни он не пости али се макар уздржао од меса.

То уздржавање од нечега Црква рачуна као некакав пост али ако се погледа како се постило у Новом (и Старом) завету видимо да се током поста није јело ни пило ништа као и да пост у редовним околностима није трајао више од једног дана.

Будући да више не постимо тј. нешто једемо и када је пост онда није проблем да „пост“ траје 24 часа уместо само до поднева или до заласка Сунца. То омогућава и да се понекада „пости“ 200 дана у години што је чак и патријарх Павле сматрао за превише када је у СПЦ било речи о реформи поста.

За које дане и у којим околностима и у којој мери и за кога ће пост бити разрешен (на воду, уље, рибу, јаја, месо, време, количину…) зависи и од праксе Цркве и од животних околности.

Али ако „постимо“ на води или уљу а не дамо ни милостињу тог дана онда не само што нисмо (стварно) постили него нисмо ни то разрешење искористили за добробит ближњег.

Пост је вишедимензионалан и све заједно представља одређени посни начин живота

Рецимо, могуће је да се уздржавамо, одричемо тј. постимо на 5 начина, од: хране, новца, времена, сна и луксуза.

Храном је, као што смо видели у типицима, могуће да се пости такође на 5 начина, и то кроз: врсту, количину, време, укус и цену хране.

Било шта од овога ако се рачуна као пост испуњава се још више као хришћански живот када се чини ради других.

Узећу пар примера да би боље разумели смисао свега овога написаног.

У видеу који сам данас објавио описан је случај девојке којој је духовник одобрио да пости тако што ће се уздржавати од чоколаде и фејсбука (јер су јој то највеће страсти или проблеми). То значи да је њој пост разрешен (укинут) за све осим за чоколаду и фејсбук. Она буквално не пости али јој се као пост рачуна уздржање од ове две ствари. То је исто као што већина нас током постова буквално не пости али нам се као пост рачуна уздржавање од неких врста хране.

Принцип је потпуно исти и могућ је јер је тај духовних разумео суштину и смисао тога шта је стварно пост и шта Црква рачуна као пост. А у примеру те девојке је уздржавање од нечега што ће довести до духовног напретка код ње.

Још један пример:

– неко је постио на води, имао 4-5-6 оброка укусних морских плодова на жару који коштају 1800дин./кг, дан провео уобичајено

– други је прескочио доручак јер је својим аутом помагао ближњем да пренесе ствари, ручао само један оброк мрсне загореле и пресољене сарме, радио остатак дана до спавања.

Који је, стварно, постио? Први је имао „пост“ само у вези хране и то једино у врсти хране, други је заиста постио храном кроз количину, време и укус али се преко тога одрекао и свог слободног времена и новца (за бензин) ради ближњег. Дакле, други је у више димензија и на више начина постио а још је и послужио ближњем.

Како данас ствари стоје неки свештеници и јеромонаси би причестили само оног првог.

Неки би причестили и другог али да то не разглашава и да не представља као неко правило.

Управо због такве ситуације (и многих збуњивања која сам овде видео у коментарима последњих дана) сам написао ове напомене да бих ако је могуће допринео да се пост сагледава из више димензија, начина и духовних ефеката уместо да се своди само на једну димензију и само на један њен начин тј. на фарисејску религиозну дијету.

Ја наравно не заговарам укидање постова у било ком смислу али мислим да је јако важно да ову тему развијамо даље исто онако како је то на предавању радио др Растко Јовић са о. Зораном Крстићем и његовим преосвештенством еп. Јованом.

Владан Анђелковић, вероучитељ

Извор: Хришћани у покушају