„Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.“ (2.Мој.20:4-5)

рожетост ништавилом и јад људског бића огледа се у његовим махнитим и панично грчевитим покушајима да, уместо у Ономе Који Јесте, Творцу и Сведржитељу, свој идентитет гради поистовећујући се са разним облицима творевине. Оно се ограничава на један или неколико њих чинећи притом велики спектар подела.

Један од нарочито трагикомичних и гротескних је и покушај изградње на сопственој (или чак туђој) полности-за-себе (феминизму, педерастији…), те патријархалном/матријархалном деспотизму, фетишизму, (не)спортском ривалству, „политичком“ партијашењу, шовинизму заоденутом квазипатриотским паролама, неразумном верском активизму/секташтву накићеном светописамски надахнутим фразама али често истргнутим из оригиналног контекста… чак и најбаналнијем сврставању у групе А и Б, које се суштински не разликују ни по чему. Док престрашена, себична и властољубива „унутрашња деца“ иза барикада реторички префињених и блиставих конструкција претећи довикују једна другој: „Мој тата је јачи од твог!“ (Сасвим је друга ствар догматска исправност и прецизно исповедање православног Символа вере. Ту нема и не може бити компромиса јер се последице одражавају на онтолошком плану, у вечности…)

А ево оца који не потребује преувеличавање и који као достојна жива икона Небеског Оца сведочи речима вечног Живота.

Део предавања патријарха Порфирија одржаног на ФПН

„Али сад одбаците све то: гнев, љутину, пакост, хуле, и срамотне речи да не излазе из уста ваших. Не лажите један другога. Свуците старог човека с делима његовим, и обуците новога, који се обнавља у познању, по обличју онога који га је створио.“ (Кол. 3:8-10)

„Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема ту више ни Јудејина ни Грка, нема ни роба ни господара, нема ни мушко ни женско, јер сте ви сви једно у Исусу Христу.“ (Гал. 3:27-28)