Прича брата М. Радаковића о свештенику који је врло снисходљив према својим парохијанима. У наставку приче послушајте снимак беседе о. Драгомира Убипариповића на тему посветоњачења, емитован на радију Слово љубве.

адња ове приче се одвија у једном селу где свако сваког познаје и увек има жељу да од других што више сазна о трећима;  где држе до старих обичаја и презиру савремене идеје и идеологије. Можда ово село и није савршено, али сви мештани ће вам рећи како имају савршеног свештеника. То је зато што је овај поп  сасвим по вољи народа. Дакле, свештеник који свима у селу одговара заиста постоји и зове се Славко.

– Помаже, Бог, укућани, нека вам је сретна слава! Све најбоље!

– Хвала, попе, хајде, седи, замези мало!

– Хвала, хоћу, ево, данас сам био у тридесет кућа које славе Свeтог Николу, да се нико не би увредио што нећу да му дођем у кућу на сам дан славе! Литургију нисам ни служио, шта ћу служити, кад нико не долази, немају времена, сви спремају прасиће!

– И ми смо, ево, послужи се, још је вруће!

– Хоћу, нека је пост, знате како кажу, грех излази из уста, а не улази у њих! Ау! Прејео сам се али нека, нек’ боли чир на желуцу!

– Ма не причај, ниси се прејео, навали! Јеси ли се ти некако другачије ошишао, нешто си ми другачији?

-Удебљао сам се… Само у децембру и јануару се удебљам седамдесет кила, дођем до 120, па до априла паднем на 50, тад ми се стално манта! Доктор ми је рекао да ће ме тим темпом срце послужити до тридесет пете, ако будем имао среће!

– А што тако, попе, што смршате толико?

– Па кад прођу те славе, нема посла, знате, нико не долази у цркву… Што је логично, нема народ времена да иде у цркву, ради недељом и празницима… Немам баш пара у том периоду. Нема везе за струју, бар ми попови имамо свећа, но храна је проблем… Али истрајаћу, знате како наплаћујем требе…

– Знамо, свака част, кол’ко дамо!

– Јесте, боље да дајете паре на корисније ствари.

– Наравно!

– Рецимо, ваља на венчању да буде бар петсто званица…

– Наравно, па срамота од фамилије.

– Све је то за народ.

-А иначе, попе, како су ти дечица, жена?

– Занимљиво што питате, баш пре овог славског периода одузела нам социјална служба дете јер је неухрањено… А жена, ено је, плаче код куће. Али нека, не ваља да попадија буде запослена…

– Где то има, попе, да попадија ради, срамота за попа и село, хајде, узми ракије!

– Хоћу, да се не увредите, иако сам три пута до сад повраћао, и глава ми пуца од разних ракија…

– Ова није као ниједна што си до сад проб’о!

– Хајде добро, нека иде живот, ионако сам већ упао аутом у канал, па свакако морам пешке… Зато ми је аркада напукла, ако сте се случајно питали.

-Ахааа, то је, видим ја другачији си ми… Попиј мало, па ћеш кад обавимо шта имаш остати на ручку!

– Где да не останем!? Да бих стигао да се задржим у свакој кући, успео сам да разбијем просторно – временски континуум, тако да ћу данас обићи седамдесет кућа и у свакој бити три сата!

– Само немој дуго… Знаш… Чантати..

– Ма немате проблема, само ћу Оченаш прочитати… Знате како брзо обавимо и сахрану и венчање, кад ме замолите…

– Тачно. А кад сам те за покојног старог замолио за дугу сахрану, са стајањима на сваком ћошку и на сваком непарном броју куће, трајало је три и по сата! Алал вера.

– Наравно, да се прича годинама како је поп певао за покојником.

– Ниси од оних што се вређа кад замолимо да се заплачеш током говора.

– Па што бисте плаћали нарикаче, јел? Ту смо да се испомажемо.

– Лепо, лепо! А шта мислиш ти о овима на власти, попе?

– Шта ви мислите?

– Лопови, попе!

– И ја велим, лопови! Све их треба склонити!

– Кад бисте се ви ангажовали да ми, сиви, дођемо на чело општине, ми бисмо помогли цркву и сазидали бисмо онај звоник што се срушио на парохијски дом!

– Озбиљно, после десет година? Ја ћу се својски заложити и политички ангажовати, премда сам духовно лице, да дођете на власт! Иако сам се заложио и код комшије Ђуре да зелени дођу на власт, па је ту сукоб интереса!

– Немојте код Ђуре, он је ђубре тешко!

– Ђубре, кажем и ја, одмах сам ја намирисао да ту нешто смрди!

– Попе, само немојте његову жену да ашикујете, знате какве приче по селу круже, хихихи!

– Аааа, да, да, да, сваки пут сам морао да признам како сам спавао са женама које претпостављате да су ми се подале… Не може се вама ништа одбити. Мада су ме због тога гневни мужеви тукли, те свако мало морам у болницу.

– Како твоје здравље, попе, кад смо код тога? Како кичма?

– Па храмљем због оштећене кичме, још увек… Слезину су ми извадили…

– Сво зло у томе.

– Па и није сво зло у томе, и даље не видим на лево око, откад ме је баба Смиља посекла разбијеном пивском флашом док се борила за бадњак.

– Штета, штета. Помаже ли владика?

– Прекосутра идем због свега на правдање код Његовог Преосвештенства. А жена најавила да се спаковала и сутра иде код мајке у Пожаревац!

– Нема везе, попе, бар имате нас! Живели!

– Ја тачно не знам како бих ово све издржао да ми није вас! Живи били!

 

Свети Сава је рекао: "Ако је поп грешан, молитва његова није грешна". Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више него ли ви за своје, јер је свештеник Бога живога.
Свети Сава је рекао: „Ако је поп грешан, молитва његова није грешна“. Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више него ли ви за своје, јер је свештеник Бога живога.

Протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић беседио је 18. новембра 2018. године, после свете Литургије, у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима. Пастирску поуку на тему „О посветовњачењу Цркве у наше време“ за слушаоце радија Слово љубве забележила је г-ђа Бранислава Павловић.

Преузми звучни запис (радио) >>>

Преузми звучни запис (Google Drive) >>>

 

Авденаго, Радио Слово љубве