Молба једног монаха великом старцу Варсануфију: „Владико, ја сам жалостан зато што ава указује веће поштовање другој братији неголи мени. Ја се саблажњавам због тога, јер осећам борбу помисли које ме нагоне да га мрзим. Молим те, помоли се за мене и реци ми шта да радим.“
рате, ти искушаваш самог себе. Зар не знаш да свакога искушава сопствена жеља која га мами и вара (Јак.1,14). Пази на себе будући да је ђаво однедавно почео да се стара да те поколеба у исправци која ти је саветована: нека му Господ не да места. Господ је рекао Петру: Ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. А ја се молих за тебе Оцу моме, да вера твоја не престане (Лк.22,31-32). Брате, немој гледати ни на кога другог осим на самог себе и не буди знатижељан: то за тебе није корисно ни у ком случају. Зар није сатана смутио твоје срце преко тако безначајне ствари? Пази да не учиниш узалудном моју молитву Богу за тебе. Да ми ти и ниси то саопштио, ја бих ти то пребацио. Ако си сагрешио, ућути (Пост.4,7) и не помишљај зло него добро, будући да добри помишља добро а зли зло. Нека ти Господ опрости. Устани поново, подржаван руком Божијом и не веруј својим помислима, с обзиром да ти демони приказују ствари како хоће. Огради се од њих, јер су љути и бесне против тебе. Нека Господ брзо сатре замке које ти [спремише], брате.
Пошто су га још увек узнемиравале исте помисли, брат се поново обратио просећи да му старац да реч живота. Као одговор, он му је послао следеће:
рате, помисли и демони те злобно смућују против твога аве. По злој лукавости својој они хоће да ти омрзиш оног ко те воли и увредиш оног ко жели да те сачува као своју сопствену душу, како би се на теби испунило следеће: Уместо да ме воле, оклеветаше ме. И поставише против мене зла уместо добра, и мржњу уместо љубави моје (Пс.108,4-5). Много пута те је он уверио да те воли, а ти [још] не верујеш. Завист ђавоља ослепљује твоје срце како би помишљао на зло уместо на добро и на горко уместо на слатко, те да би те сустигла беда оног који добро назива злом и слатко горким, који од мрака прави светлост и од светлости мрак (Ис.5,20). Непријатељи те поткрадају, безумни и спорога срца (Лк. 24,25), а ти и не схваташ да хоће да те приведу душевној погибли. Ти сакриваш своје (помисли), те презиреш и одбацујеш моје речи. Али, то ти није корисно, заиста није. Ако твоје срце није испуњено вером, ти ниси човек него ђаво, будући да он стално пребива у неверју и непокорности. Непокорни, пак, постају ђаволи слични њему. Брате мој, зар ти не схваташ шта чиниш често доводећи до огорчења свог аву, иако он носи твој терет и често те теши као истинског и љубљеног сина. Он те заиста сматра таквим. Извесно време срце твоје омекша, али ти не истрајаваш у добром (настројењу), него се опет брзо мењаш као месец. Имајући наду на Владику, мога Бога, ја га призивам за сведока [чињенице] да без Њега не говорим ништа од онога што је на спасење твоје душе. Много пута сам мислио да ти пошаљем реч о покретима и помислима твог срца, али сам стално одлагао све до сада очекујући да сам схватиш своју корист. Да, сине мој! Послушај мене, најгорег, и удаљи од себе зле помисли, те прими добре: незлобивост, љубав, дуготрпљење, [као и] смирење које испражњује сав ђаволски тоболац и расхлађује главу оних који га стичу, привлачећи на себе благодат Божију. Пробуди се, бди, буди добре воље, теши се сам и зажели спасење. Замрзи завист, љубомору, опадање и слично, те буди незлобива овца Христовог стада, часни члан општежића, освећени сасуд, син Царства, наследник славе, како би, поживевши по заповестима самог Христа, наследио вечни живот и славно васкрсење. Бог ми је сведок да се молим за спасење твоје душе. Нека ти Он помогне, по жељи мојој, да се спасеш и дођеш у познање истине (2.Тим.2,4). Када би се ти често поучавао у мојим речима, не се би саплео и не би залутао, него би ишао тесним путем по Богу који води у вечни живот у Исусу Христу, Господу нашем. Нека те Бог уразуми, брате, да испуниш Његову вољу.
Питање истог истом великом старцу. Опрости ми, господине аво, Господа ради. Сећам се шта су говорили оци: „Уђимо у келију и сетимо се грехова својих“. Међутим, кад их се сећам, ја се не жалостим у срцу. Често пожелим и умиљење, али га нема. Кажи ми шта ме спречава да га искусим.
рате, ти се изиграваш кад кажеш: „Желим“. Јер, ти (у ствари) не желиш истински. Наиме, ући у келију односи се на душу. То значи испитати душу и удаљити своју помисао од сваког човека, како бисмо се скрушили и умилили. Опитовање умиљења омета твоја воља. Јер, ако човек не одсече своју вољу не може да стекне срдачни бол. У одсецању самовоље омета те неверје, док неверје долази од жеље људске славе. Господ је рекао: Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите (Јн.5,44). Много пута сам спречавао да вода уђе у твој стомак кроз уста, а ти си је примао кроз нос: мислим на љуто самооправдавање које човека спушта у ад. Због тога ти се и ругају зли демони и лако ти приказују тешким. Ако желиш да ми постављаш питања, остави своју вољу, самооправдавање и човекоугађање. У супротном ћу ја тебе оставити. Јер, ако се не потрудиш да одсечеш своју вољу (чак и кад срце није спремно), каква ће корист бити од питања? Ја сам ти рекао: „Дај сто динара, а ја ћу дати хиљаде таланата“. Ето, и твоји ранији греси су већ опроштени, а ти се напрежеш да кроз прозор самооправдања уђеш у још горе. Престани брате, јер тај пут не води добру. Мати Сара је рекла: „Кад бих хтела да угодим свим људима, дошла бих дотле да се кајем поред њихових врата“. И апостол говори: Кад бих људима угађао, не бих био слуга Христов (Гал.1,10). Ако заиста хоћеш да оплакујеш своје грехе, пази на себе и умри за сваког човека. Брате, човек се без труда не може спасти. Одсеци три ствари: вољу, самооправдање и човекоугађање. Тада ће ти заиста доћи умиљење, те ће те Бог покрити од сваког зла. Брате, потврђујем ти: пази на себе, радуј се када те бију, изобличавају, када ти досађују и кажњавају те. Остави лукавство змије, а не њену мудрост. Задржи незлобивост голуба са мудрошћу и Господ ће ти помоћи. Ето пута спасења. Ако ти је угодан, иди њиме и Бог ће ти пружити руку (помоћи). Ако не желиш, сам ћеш видети шта ће испасти. Свако има слободну вољу и власт да дејствује. Ако их предаш другоме, бићеш слободан од брига и други ће примити на себе твоје бриге. Изабери шта хоћеш.
Питање истог истом великом старцу. Шта је лукавство, мудрост и незлобивост са мудрошћу?
а сам ти рекао „змијско лукавство“ да бих разлучио твоју властиту мудрост. Јер, ђавоље лукавство уводи човека у све зле помисли. Ако истраје у њима, човек своје лукавство простире и на Бога. Све што произилази од лукавства јесте погибао души. Јер, свако зло дрво плодове зле рађа(Мт.7,17), док мудрост човека приводи расуђивању. Ја сам ти рекао, брате, да сачуваш голубију незлобивост са мудрошћу: помисли које од њих произилазе су добре и корисне, будући да свако дрво добро плодове добре рађа (Мт.7,17). Лукавство причињава зло души и телу човека, а незлобивост са мудрошћу служи за смиравање помисли, доноси безмолвије души и телу и човека уводи у вечни живот. Постарај се да је стекнеш и Господ ће ти помоћи. Јер, у томе се и састоји воља Његова, тј. да се сваки човек спасе.
Питање истог истом великом старцу. Владико, помисао ми говори да изван безмолвија не могу да се покајем. Ако је могуће, дозволи ми да безмолствујем током неколико дана и помоли се да очувам безмолвије.
рате, твоју жељу сам прихватио. Заправо, (нисам је прихватио ја), него Бог који по својој, а не по твојој вољи може да потпомогне на добро ради твоје користи. Сам Господ наш, Исус Христос научио нас је да не чинимо своју него Његову вољу, као што је и сам испуњавао вољу свога Оца. Њега ради ја све до данашњег дана распростирем над тобом крила моја и носим твој терет, сагрешења, затим пренебрегавање речи које ти упућујем као и немарност. Видећи све речено, ја сам га покривао, као што види и покрива грехе наше Бог, очекујући твоје покајање. Ти си поступио као човек који је себи крајње нашкодио с обзиром да је седео под сеновитим дрветом, али је [потом] изашао на сунце и изгорео. Међутим, жив је Господ: упркос свему томе ја те нисам оставио. Не чуди се томе, будући да се Бог собом зарекао да не жели смрт грешника него да се обрати и буде жив (Јез.33,11). Ако се, пак, не исправља, човек остаје у опасности. Сине мој, ти си говорећи: „Нареди ми да безмолствујем неколико дана“, тражио киселослатко, тј. сирће своје воље и мед свог покајања, као да заиста знаш шта ти је корисно. Управо то и јесте високоумље. Теби, у ствари, приличи да кажеш: „Управи ме на пут Божији“. Нека Бог просвети твоје очи да би спознао да се ја старам о теби и да те штедим да не би погинуо. Међутим, неопходно је да и ти унеколико сарађујеш у име Божије. Ево ти дајем заповест за спасење. Ако је испуниш, ја примам на себе обвезницу на твоје име. Благодаћу Христовом ја те нећу оставити ни у садашњем, ни у будућем веку. Немој се препуштати претоваривању стомака и немој се наслађивати примањем хране или пића. Примај само онолико колико је потребно за тело. Чувај се да некога не осудиш и буди послушан, па ћеш доћи до смирења, те ће све страсти ишчезнути из тебе. Немој се оптерећивати сматрајући да је заповест тешка. Јер, немогуће је да се спасемо без труда и испуњавања заповести. Ето и ја сам узео на себе твој терет, бреме и дуг. И ето, ти си постао нов човек, недужан и чист. Од сада истрај у чистоти. Чуј речи Спаситеља: Ето постао си здрав, више не греши да ти се што горе не догоди (Јн.5,14). И немој мислити да је спасење лака ствар. Оно захтева много зноја, труда и принуђавања. Немој се раслабљивати угађајући телу. Јер, оно ће те срушити. Очигледно је да оно и велике људе обара уколико се не пазе. Према томе, храбри се, брате мој и испуни моје заповести, или, боље рећи, Божије. Тако ћеш ми пружити радост, а Господ ће те сачувати од лукавог и обрадовати у своме Царству. Поучавај се увек у томе. Зажели да се спасеш и Бог ће те спасти. Њему слава у векове векова. Амин.
Из књиге „Духовно руковођење“, писма 232-236.
Светосавље, Манастир Подмаине
Оставите одговор