Ову шалу сам чуо како прича отац Георгије Металинос и препричао сам је што сам верније могао.

ошли смо једном тако на Свету Гору нас тројица, три пријатеља, три теолога. Обишли смо као поклоници разне манастире и посетили многе старце и подвижнике. Једном смо се тако затекли у разговору код неког искусног подвижника и, не сећам се тачно ко, али један од нас тројице постави питање шта треба да чини човек ако се, на пример, нађе на неком пустом месту, далеко од људи и изненада угледа како неко напада неку девојку са намером да је злоставља. Размишљали смо о томе неко време а онда један од нас тројице, најмирнији и најтиши који је имао склоности и ка монаштву рече:

– Кад бих се нашао у таквој ситуацији не знам шта бих радио. Али кад бих видео да је нападач много јак, најбоље што могу је да паднем на колена и да се помолим Богу да јој помогне, јер ја сам с њим тешко да бих могао да изађем на крај.

– А шта ти кажеш? – други рече.

– Као што рече наш пријатељ, ако је нападач много јачи, тешко да можеш сам против њега, а не можеш да останеш равнодушан. Ја мислим да је најбоље да зовем помоћ, можда се и нађе још неко па да заједно спасимо девојку.

Трећи, који је био најватренији од нас, дометну:

– Кад бих се нашао у таквој ситуацији зграбио бих неки камен, бацио га и разбио бих му главу!

– А шта ви велите, старче? – сва тројица углас упитасмо подвижника, не бисмо ли решили тај проблем.

– Ама, зашто, децо, компликујете ствари? Ако се нађеш у таквој ситуацији, треба брзо у себи да кажеш „Господе Исусе Христе…“, да викнеш упомоћ и зграбиш камен да му разбијеш главу!

Сва тројица остадосмо без речи.

 

Псалам 151.
Овај је Псалам својеручно писан, Давидов, када се бораше сам са Голијатом, а налази се изван броја 150 Псалама.

  1. МАЛЕН бејах међу браћом својом,
    и најмлађи у дому оца мога;
    пасох овце оца мојега.
  2. Руке моје начинише гусле,
    и прсти моји саставише псалтир.
  3. И ко ће јавити Господу моме?
    Сам Господ, Он ће сам чути.
  4. Он посла Анђела Свога
    и узе ме од оваца оца мога,
    и помаза ме уљем помазања Свога.
  5. Браћа су моја лепа и велика,
    и не благоволе у њима Господ.
  6. Изиђох у сусрет туђинцу (=Филистејцу),
    и прокле ме идолима својим.
  7. А ја, истргнувши мач од њега,
    обезглавих га, и уклоних срамоту са синова Израиљевих.

 

Петар Боцис, Мудре изреке, анегдоте и шале (из Цркве и око цркве)