Питање великом старцу (Варсануфију): Оче мој, како могу да, (пребивајући) у келији својој, сазнам да ли одсецам своју вољу? Како могу учинити исто кад сам са људима? И шта је то телесна воља или воља коју нам потурају демони, покривајући је образином добра? Каква је воља по Богу?


нај ко борави у келији одсеца своју вољу када занемарује телесни покој у свим његовим видовима. Телесна воља се састоји у томе да се телу удовољава у свакој околности. Стога, када га лишаваш онога што га уљуљкује знај да, пребивајући у келији, одсецаш своју вољу. А одсецати своју вољу пребивајући са људима значи умрети за њих и бити са њима као да они не постоје. Имати вољу по Богу, као што говори свети апостол, значи одсецати жеље тела (Еф.2,3). Воља, пак, коју нам подмећу демони пројављује се онда када, верујући себи, правдамо себе. Тада (такав) човек бива (њима) уловљен.

Брате, рекао си о себи: „Ја сам болестан телом и душом“. Међутим, зашто си сакрио да си здрав за своју вољу? Што се тиче душе и тела, ти не знаш шта ти је корисно, док о вољи тешко да и многи зналци знају нешто више од тебе. Или, зар ти не знаш да те ја стално рањавам (изобличењима) и то при сваком случају. Ако можеш да трпиш, трпи. Ја говорим као безумни зато што сам заиста безуман, али и ти говориш исто тако. Јер, рећи: „Ја не знам шта ми је корисно“, значи то исто. Нека нам Господ да разум за све… и нека вас благослови сваким духовним благословом и сваком благодаћу правде. Нека Он посведочи колико спокојства желим сваком човеку, особито вама, као и то да вам говорим као једнодушној (братији) која хоће ради Његовог имена добровољно да иде по путу којим смо ишли и ми, трпећи тескобу и невољу. Братијо, не сећам се да смо се ми (икада) користили савршеним покојем, премда смо и имали прилике за њега, него смо се на сваки начин старали да одасвуд помало придодамо тескобу и патњу, бојећи се Онога који је рекао: Ти си примио добра своја у животу своме (Мк.16,25), и: Кроз многе нам невоље ваља ући у Царство Божије (Дап.14,22). Тако смо поступали и онда када је многи иметак долазио у руке наше и Бог зна у каквом сиромаштву живесмо ради Онога који осиромаши нас ради. Није добро у свему себи удовољавати. Ко то тражи, тај живи за себе, а не за Бога, јер такав (човек) не може да одсече своју вољу.

Сваки телесни покој је мрзак нашем Богу, јер је Он Сам рекао: Уска су врата и тесан пут што воде у живот (Мт.7,14). Изабрати тај пут је добра воља: ко се њега држи, добровољно бира патњу по мери своје моћи. Зар ти не знаш шта говори апостол: Изнуравам тело своје и савлађујем га (1.Кор.9,27). Видиш ли како божанствени муж својевољно савлађује тело своје, премда се оно томе противи? Ко има добру жељу за спасењем, тај уз сваки свој подухват додаје извесну патњу. На пример, ја могу да легнем да спавам на мекој постељи напуњеној перјем, али претпостављам извесну патњу, (уколико је то патња), и по сопственој жељи лежим на рогози, премда и то из телесне слабости и са стидом будући да су други спавали и на голој земљи. Понеки су за узглавље користили јастук набијен сламом као свети Арсеније и многи други, док су понеки стављали трње под главу дајући предност патњи. И још: ја налазим воду и пријатну кухињу у близини, али као подвижник ја треба да изаберем ону која је далеко, како бих телу нанео извесну патњу. Осим тога: могу да имам добру храну и чист хлеб, али ја дајем предност слабијој да бих се макар мало злопатио, сећајући се оних које мучи глад и који уопште не кушају од куване хране, а утолико пре знајући да је Владика наш Исус окусио жуч и сирће мене ради. Ето, то и јесте воља по Богу. Телесна воља се, пак, састоји у супротном, тј. да се у свему ужива покој, тј. довољство. Зар се ти не сећаш шта сви говоримо? „Брже затварај врата да нас не би узнемирио ветар или прашина“. И опет: „Ето, погледај брате, храна је загорела и ја не могу да је једем“, и остало. Просто речено, у свему тако поступамо, а то и јесте зла воља. Одсеци је и спашћеш се. Уколико те, пак, то побеђује, ти укоревај себе, а ближњег оправдавај. Лењиви брате, знај у Господу да се стањила као паучина душа моја. Тешко је спасти се, и много се вара онај ко мисли да се спасе угађајући себи у свему. Ако се потрудиш унеколико са мном, ја ћу се помолити Богу да Он испуни твоју молбу. И када се ти будеш сећао Њега и Његових светих, одступиће од тебе ђаво и његово смућење. Ако кажем да се не молим Богу ради вашег укрепљења и утврђења у сваком добром делу, слагаћу. Небеско Царство добијају само они који се напрежу (Мт. 11,12). Ако се макар мало не напрегнемо, како ћемо се спасти?

Како може молитва светих да успе уколико није потпомагана (Јак.5,16)? Помоли се за мене, брате.

Из књиге „Духовно руковођење“, питања 124, 131-133.

 

Светосавље, фото
Advertisements