у недељу четврту по Педесетници

о имја Оца, и Сина и Свјатаго Духа. Амин.

У данашњем одломку из Јеванђеља Света Црква шаље у наше срце богоугодно семе љубави према ближњем.

У неком граду је живео капетан који је био паганин или идолопоклоник, а по својој разумности и по делима својим био је богослов. Његов слуга се разболео. Иако је капетан имао у послушању много војника и послушника сам је кренуо код Свемогућег Лекара људи да би Он исцелио његовог слугу.

Видите како је био добар господар својих потчињених, био је једноставан, волео их је као отац своју децу, каква је била његова нежност, нада на исцељење! Разболео му се слуга и он се обраћа за помоћ Господу у Којег је поверовао и каже:

Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци реч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. (Мт. 8, 6-9)

Каква је једноставна и силна капетанова вера у свемогућу власт Господа! Ја сам, каже, човек под влашћу, али мене слушају сви моји потчињени и моје слуге чине оно што желим. А Ти си Беспочетни Владика твари, Ти си све створио, под Твојом је влашћу сва твар, Теби је све могуће, реци само једну реч и оздравиће слуга мој.

Кад је чуо капетанову молбу, Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу (тј. међу Јеврејима) толике вере не нађох. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству Небескоме; а синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час. (Мт. 8, 10-13)

Ево велике награде капетану по вери његовој: слуга је одмах оздравио. Верујмо и ми тако и тако молимо за себе и за друге! Међутим, добро запамтимо због чега је управо капетанова молба пријатна Господу. Као прво, зато што је била из доброг и простодушног срца капетановог; као друго зато што је он Господа молио имајући добру и несумњиву веру у Његову свемогућу реч; као треће, молио је Господа срцем које воли, јер је волео свог слугу и све своје потчињене као отац децу. Верујмо и молимо тако и ми за себе и за друге и добићемо од Господа оно за шта молимо, само да то за шта молимо буде добро и корисно душама и телима нашим, а не некакав каприц.

Сада испитајмо и ми себе и погледајмо каква је наша вера, да ли је као капетанова; каква је наша простодушност срдачна; каква је наша љубав према ближњима – да ли је као љубав капетана према слугама?

Авај, данас у многим хришћанима уопште нема вере, а хришћанска љубав је постала реткост. И више од тога, многи блате и веру и Цркву и верујуће: због чега верују, зашто не живе као неверујући, зашто не иду у погибељ?

Дакле, понављам, учите се, браћо, вери од капетана! Учите да молите Господа као што је он молио за оздрављење свог слуге. Учите се да живите у таквој лепоти, у таквом смирењу, у таквој кротости и љубави у којима је он живео. Господ нам је и данас исто онако близак као и онда, и данас је Он исти Онај Свемогући Чудотворац, Лекар, Спаситељ, Помоћник; и данас је Он исти Христос за све који Му прилазе с вером и покајањем као и онда; и данас је Он Богати Дародавац свих добара и небеских и земаљских – као и онда, и пре тога, и заувек.

Увек се молимо Богу за себе и за друге за сваки дар у простодушности и незлобивости срца, с добром вером и надом, у срдачном покајању, са смирењем и љубављу – и наша нада никад неће бити постиђена.

Ево, ми се молимо да завлада мир, да не буде рата, да живимо у миру, и Господ шаље све по нашим потребама. Хвала Богу, сад живимо у миру. Хвала Богу, нема рата. Заблагодаримо Му од срца зато што је испунио наше молбе, да нас не остави у свим потребама нашим!

А колико потреба има свако од нас – ни броја им нема. Наша душа има своје многобројне потребе, тело има своје; међутим, треба целом душом тежити ка Богу, свим срцем, јер је душа бесмртна и она је образ Божји, а тело је трулежно. Зато пре свега треба да молимо Господа да испуни наше душевне потребе, на пример, да умножи у нама веру, наду, хришћанску љубав, да нам дарује срце чисто и смирено, потпуно покајање и његове плодове, а затим да нам дарује све што је потребно нашем телу: здравље, чист ваздух, обиље земаљских плодова, све што нам је потребно у свакодневном животу, успех у послу. Ако тако будемо молили никада наша нада неће бити посрамљена.

Ево, вољени, закључка из Јеванђељског одломка који се данас чита. Шта нам преостаје да чинимо? Да би свет и даље постојао, да бисмо избегли ужасне невоље, а нарочито ратове, живимо по заповестима, молимо се Господу, Којем нека је слава у векове. Амин.

 

Из књиге: „Покушај грађења хришћанског погледа на свет“

Advertisements