Господе, данас ћу бити веома заузет, може се десити да Те заборавим, али Ти мене не заборави. Господе, дај ми смирени Дух Твој, јер како ћу другачије препознати присуство духа гордости, духа луциферовог у себи?

ије довољно да се човек зна смиравати, потребно је да то чини непрестано, чак двадесет четири часа, свакодневно, са крајњим смирењем, а не само неколико тренутака у дану. И када нам Господ ниспошље свог смиреног Духа, и када Га ми осетимо и препознамо тада задовољни собом посустајемо и престајемо да се самоукоревамо и смиравамо. То бива због самозадовољности, тј. помисли коју никад не смемо да примамо. Ето како човек може да стиче смиреноумље кроз молитву, како је учио и радио Свети Силуан и многи свети.

Интелектуални ум уображава да пребива на висинама баш онда када лута, размишља о високим стварима баш онда када се ваља по блату. Чувајмо се уображавања и поприлично се спустимо, иначе ће бити веома опасно. Последица рационалног, тј. луциферског умовања је да си увек испред многих или неких. Последица благодатног умовања је да си увек непотребан и последњи. Ако хоћемо да идемо сигурним путем, тј. путем смирења и покајања, довољно ће бити да се трудимо, да држимо свој ум у Богу, тј. да се трудимо да проведемо дан и ноћ без греха, не повређујући ни у мислима никога. Пре макар десет година такве борбе није саветно упуштати се у ма какве анализе, јер човек је још у мраку и не види ништа. Пре тог периода (а некад и дужег времена) то је веома опасно, јер се човеку може учинити да већ нешто види, разуме и зна. Ако се у томе узнапредује онда човек почне да се упоређује са другима проналазећи њихове недостатке. То је већ узрастање у прелести.

Слабости су најбољи испит за хришћане. Оне су увек присутне у Цркви и углавном су најчешћи изговор за недостатак љубави. Зато не обраћајмо пажњу на слабости других јед имамо своје… Очајање је саставни део вашег спасења. Зашто онда губите наду?

Грех је мајка смирења, тј. кад људи не би грешили, ко би се смирио?

Свети Максим Исповедник

Што се тиче опустошења душе, осећања ужаса, мрака, безнађа, очајања, муке, амбиса, пакла и осталог, потребно је (веома потребно) да читате на глас десет-двадесет катизми на дан. Ако сте немоћни онда три катизме, па неколико бројаница Господу или Богородици, па опет три катизме и тако редом. у првом ланцу обавезно шест а после како хоћете. Ако ово будете чинили избавићете се врло брзо из тих канџи и вратиће вам се и живост и радост и мир и смисао. А ако вам је лакше да ово избегнете и да трпите – онда трпите. Али не заборавите: Ум који лута не жели да буде закључан у тамницу срца. Њему се просто свиђа да скакуће тамо и овамо само да се не врати кући јер га сажиже топлина дома. Чули сте ваљда да се над мртвацем чита цео Псалтир. Верујем да ћете убрзо схватити зашто, јер и ми смо мртваци – само духовни…

о. Давид Јовандолски – „Рањен Христовом љубављу“ (одломци)


Advertisements