иједан однос без слободе нема никаквог смисла, па и сам однос са Богом је однос слободе. Православље није суморно, суморан је грех. Слобода духа у складу са Божјим заповестима која наликује јунаку филма Острво, који на самрти сабрату манастира на питање „како да живим“ одговара: „Живи како знаш и умеш, само немој чинити неке велике грехе.” Док невесела и без радости атмосфера више одговара истинским покајницима, али и „преподобним“ дубитељима на глави, дотле су бројни велики духовници као по правилу били ведри и духовити. По речима епископа Данила Крстића: “Није никакав верник онај који не уме барем понекада да се пристојно и умерено нашали”. Да не дужимо, прелазимо на анегдоте јер како смо чули у једном фрушкогорском манастиру од искушеника Петра: „Време је новац.“

У женском манастиру у Темској једна стара монахиња пришла је полако олтару са кадионицом у руци. Погледала нас је, и са осмехом рекла: „Идем да окадим ове наше Свеце. Да им буде лепо.“

А, кâди се и испред Богословије. Иако важи за „пушницу“ јер добар део студената теологије пуши, односно „каде ђаволу“ како примећује духовник отац Јоил (Булатовић), плато испред Богословије био је поприште драме око пљескавице. Усред Великог поста група студената теологије напала је колегу због тога што је јео пљескавицу. Тада је наишао умировљени епископ Атанасије (Јевтић). Када је видео о чему је реч, отео је пљескавицу из руке студента. Потом је исту смазао у два залогаја. Праведници са цигаретама остали су затечени. Атанасије се, могуће је, водио речима Светог Серафима Саровског који је, када су га питали шта да једу у току поста, одговорио: “Једите шта год хоћете, само немојте да једете једни друге.”

Присутни су забележили када је епископ Атанасије (Ракита) држао беседу на Видовдан. Почео је речима: “Данас је Видовдан. То је све што је потребно рећи и нема потребе даље објашњавати.” А онда је беседио наредних пола сата…

Када се испред оца Јоила из Ћириловца појавила изразито дебела жена, упитао ју је да ли пости. Жена је одговорила да не пости, да никада није постила, те да не жели да пости јер ништа није згрешила у животу. Тада је отац Јоил направио метанију, прекрстио се и рекао: „Радујте се црви, имаћете три године шта да једете.“ Исти духовник упитао је другу жену „Шта си згрешила, кћери?“ на шта је одговорила: „Ништа, ја нисам грешна.“
„Баш ништа?“
„Ништа.“
„Имаш ли ти свекрву, кћери?“ упита отац, на шта жена одговори: „А, ту кучку ми не помињи!“

Једном је код епископа Хризостома дошао студент богословије са молбом да га епископ прими на разговор. Секретар епархије обратио се преосвештенству: „Тражи вас неки богослов, пита јел може да разговара са вама?“
Хризостом се насмеја и одговори: “А, који је то богослов? Григорије, Јован, или Симеон Нови, има их тројица…”

Одлука Светог архијерејског сабора СПЦ из 1969. да се млади владика Лаврентије постави за епископа епархије западноевропске и аустралијске, са седиштем у Лондону, многе вернике у Београду је онерасположила. Пред полазак на аеродром и нову дужност, ходници Патријаршије у Београду били су закрчени од верника који су дошли да се поздраве. Наиђе на ту гужву владика Никанор, па видевши шта се дешава, оде и извести браћу архијереје који су били на доручку: „Доле пред вратима владике Лаврентија као на даћи, сви плачу!”

Верници радо препричавју дијалог две монахиње из једног нашег познатог манастира, пре него што ће да целивају икону Светог Георгија:
„Мати, пазите да не целивате коња!“
„А ви, мати, пазите да не целивате аждају!“

Владика Данило (Крстић) потукао је све рекорде тиме што је у Патријаршији 21 годину био викарни епископ. На питање, ко је то викарни епископ, Данило би се слатко насмејао и одговорио: “Па то је онај на кога сви вичу.”

Када су Светог Јустина Ћелијског упитали да ли у Србији има атеиста, одговорио је: „Наравно да има, пун богословски факултет атеиста!“ А, када су га комунисти приводили, до истражног бироа путовали су возом. У једном тренутку Свети Јустин је упитао командира:
„Да ли си Србин?“
„Јесам“, одговори комуниста.
„Верујеш ли у Бога?“
„Не верујем.“
„Па, како си онда Србин?“
„Па ето тако што сам рођен на српској земљи!“ одбруси командир.
Свети Јустин му показа кроз прозор, па рече:
„Видиш ли овог бика на ливади? И он је рођен на српској земљи…“

На братском састанку један епископ критиковао је браћу свештенике. Говор је започео шалом о некрштеном човеку кога је свети Петар пустио у Рај али под условом да нађе неког свештеника да га крсти, па да остане унутра. У тој шали човек се покуњен враћа из Раја јер је тражио, али није могао цео дан да нађе ни једног јединог свештеника који би га крстио. На ту шалу одговорио је један старији прота: „Преосвећени, што није нашао неког владику, и они могу да крштавају…“

На испиту на Богословији један богослов је на питање „када звоне звона ван службе?“ дао следећи одговор: „Кад неко умре, кад је поплава, пожар, мобилизација, кад дође владика изненада у посету и кад је неко друго зло.“

Један ђакон нашао се на мукама након што га је парохијан упитао колико новца да остави за освећење водице.
„Дајте, ето, толико да вас не буде срамота када дате“, одговорио је ђакон на шта домаћин реплицира:
„А, колико вас није срамота да узмете?“

На свечаном чину рукоположења млади свештеник је на архијерејској литургији погрешио приликом помињања архијереја. Гледајући у епископа изговорио је:
„Архијерејство ваше да помене Господ…”
А, епископ ће: „Није ‘ваше’ него ‘твоје’.“
Млади свештеник је исправио речи, али опет на криви начин:
„Архијерејство ‘моје’ да помене…”
Епископ: „Ма, није ‘твоје’ него ‘моје’!“
Свештеник већ „помало“ збуњен произнесе:
„Архијерејство и твоје и моје и ваше и наше да помене Господ Бог у царству своме свагда сада и увек и у векове векова!“

Василиј Голијанин

Препорука: OrthPhoto.net/хумор
intervju.rs
Advertisements