„Ово чинити, и оно не изостављати.“ (Мт 23, 23; Лк 11, 42)

равославна традиција, коју авај, многи православни врло мало познају, а још мање живе, даје одговор на сва кључна питања, не зато што је најбоља религија у историји човечанства, већ заправо зато што уопште и није религија, него откривена реч Божија коју смо ми позвани да сведочимо, и то не као систем одређених учења или истина, већ својим животом и односом према свету око нас. Зато су проблеми атеизма или „смрти Бога“ или секуларизације актуелни у православним друштвима само у оној мери у којој не живимо православним предањем и не опитујемо истину коју Дух Свети стално сведочи и коју ми потврђујемо на сваком евхаристијском сабрању. Сваки покушај да се православље „осавремени“ извуче из „ригидних, петрифицираних форми“ и отвори за менталитет савременог човека који уместо аутентичне слободе жели слободу као анархију, није ништа него идеологизација хришћанства и неизбежно ће завршити на отпаду сличних покушаја да се спасе вера у Бога разним компромисима са духом овога света у западном свету. Отуда је понирање у дубину православног предања, не само нашег веровања, већ ортопраксије главни начин како да останемо сведоци истине коју проживљавамо у Богу кроз заједницу у Христу Исусу (Његовом Телу – Цркви) Духом Светим. Суштина оног што желим да кажем јесте да се против „атеизма“ боримо не доказивањем тога да Бог постоји, јер то већ може да значи многе ствари за разне људе, већ сведочењем оног Бога кога нам је Христос јавио.

Архимандрит Сава (Јањић)

Уколико си хришћанин, читај ову азбуку:

  1. Кад се пробудиш у кревету пре свега се сети Бога и прекрсти.
  2. Без молитвеног правила не започињи дан.
  3. У току целог дана, свуда, било шта да радиш, моли се кратким молитвама.
  4. Молитва представља крила душе, она душу чини престолом Божјим, сва сила духовног човека је у његовој молитви.
  5. Да би Бог услишио молитву човек не треба да се моли крајем језика, већ срцем.
  6. Нико од људи из твоје околине нека не остане без твог искреног поздрава.
  7. Не остављај молитву кад те непријатељ напада безосећајношћу. Онај ко приморава себе на молитву онда кад му је душа безосећајна већи је од онога ко се моли са сузама.
  8. Нови Завет треба да познајеш разумом и срцем, стално га изучавај. Оно што ти није јасно немој сам да тумачиш, већ питај свете оце.
  9. Свету воду пиј жедно на освећење душе и тела. Не заборављај да је пијеш.
  10. Благодарни поздрав Царици Небеској „Богородице Дјево, радујсја“ изговарај што чешће, макар сваких сат времена. У слободно време читај дела светих отаца и учитеља духовног живота.
  11. У искушењима и напастима понављај Псалтир и читај молебни канон Пресветој Богородици „Многими содержим напастми…“ Она је наша заступница.
  12. Кад те демони гађају својим стрелама и кад ти се грех приближава певај песме Страсне Седмице и Свете Пасхе, читај канон с акатистом Исусу Сладчајшем.
  13. Ако не можеш да певаш и да читаш у тренуцима борбе помињи име Исусово: „Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“. Стој испред крста и радуј се у свом плачу.
  14. За време поста пости, али знај да Богу није угодан само пост тела, тј. уздржавање од греха, већ пре свега уздржавање ушију, очију и језика, као и уздржавање срца од служења страстима.
  15. Човек који приступа духовном животу не сме заборавити да је болестан, да је његов ум у заблуди, да је воља више склона ка злу него ка добру, и срце ка нечистоти због страсти које у њему врију, због тога је почетак духовног живота – стицање духовног здравља.
  16. Духовни живот је стална непрекидна борба с непријатељем спасења душе: никада душевно не спавај; твој дух увек треба да буде будан. Увек зови у помоћ свог Спаситеља.
  17. Чувај се да се не сјединиш с грешним помислима које ти долазе; онај ко се сагласи с оваквим помислима већ је починио грех на који је помислио.
  18. Не заборави, да не би погинуо треба да имаш искрено покајање пред Богом: „Господе, опрости и помози, не одузим од мене Духа Твог Светог.“
  19. Стално моли: „Страх Твој, Господе, усели у срце моје.“ Благо ономе ко стално осећа трепет пред Богом!
  20. Цело срце без остатка дај Богу и осетићеш рај на земљи.
  21. Никад немој бити беспослен, у нераду; црквене и празничне дане поштуј по заповести Божијој.
  22. Твоја вера треба да јача услед честог прибегавања покајању и молитви, а такође услед општења с људима дубоке вере.
  23. Направи себи поменик, запиши у њега све живе и мртве, све оне који те мрзе и који су те увредили, све.
  24. Тражи обавезно дела милосрђа и састрадалне љубави, јер се без дела Богу не може угодити. Буди сунашце свима. Милост је изнад сваке жртве.
  25. Без преке потребе никуда немој да идеш, говори што је мање могуће, не смеј се (мисли се на бахатост и распуштено смејање – в. Духовничка духовитост, прим. прир.), немој бити радознао празном радозналошћу (љубопитљив, прим. прир.).
  26. Воли свето осамљивање.
  27. Све увреде трпи прво ћутећи, затим прекоревајући себе, а онда молећи се за оне који су те увредили.
  28. За нас је главно да се научимо трпљењу и смирењу: смирењем ћемо победити све непријатеље, демоне, а трпљењем страсти које се боре против душе и тела.
  29. Не показуј на молитви никоме осим Богу, своје сузе умиљења, ревности за спасење.
  30. Православног свештеника поштуј као анђела, благовесника, који је послан да те обрадује и да ти донесе избављење.
  31. С људима се понашај исто онако пажљиво као и с изасланицима из великог царства и исто онако опрезно као с ватром.
  32. Свима све опраштај и са свима саосећај у њиховим патњама.
  33. Не бави се само собом као кокошка јајима, заборављајући на ближње.
  34. У ономе ко овде (у свету, прим. прир.) тражи спокој не може да пребива Дух Божји.
  35. Туга и смућење човека нападају због недостатка молитве.
  36. Увек и свуда зови у помоћ свог Анђела.
  37. Увак чувај плач срца због својих грехова, а кад их исповедаш да би се причестио Светим Христовим Тајнама тихо се радуј због свог ослобођења.
  38. Знај само своју ругобу и мане, и строго се чувај да не размишљаш и не расуђујеш о туђим гресима да не би себе погубио осуђивањем других људи.
  39. Не веруј никаквим, чак ни добрим, својим жељама пре него што их одобри твој духовник.
  40. Сваке вечери исповедај Богу сва своја греховна дела и помисли настале у току дана.
  41. Пре сна се помири са свима правећи метаније или се клањајући до појаса.
  42. С Богом нас зближава патња, оскудица, болест, рад: не ропћи на њих и не бој их се.
  43. Што је могуће чешће причешћуј се Светим Христовим Тајнама – живиш само њима.
  44. Никада не заборави да је Он – Господ наш Исус Христос – близу, на вратима; не заборављај да ће ускоро бити Суд и давање сваком по заслугама, а ког дана и часа – нико не зна.
  45. Не заборави ни оно што је Господ припремио онима који Га воле и који творе Његове заповести.
  46. Ако си хришћанин ову азбуку читај најмање једном недељно и то ће те укрепити на духовном путу. Амин.

    Ваш духовни отац који је молитвено с вама
    схиигуман Сава (Псково-Печерски)

 

Из књиге: "Покушај грађења хришћанског погледа на свет"
фото
Advertisements