Ревнујући на напредовању у духовном животу од младости Свети Григорије Палама се неуморно старао и о руковођењу других у првом хришћанском делу, побуђујући, утврђујући и речју и списима (којих беше много) указујући на пут и странпутице. Његови подвижнички списи су смештени у грчком Добротољубљу, одакле их преносимо у наш зборник подвижничких списа.

 

1. Господ Бог твој је један (Пон. 6, 4) у Оцу и Сину и Светоме Духу познат: у Оцу нерођеном, у Сину рођеном безвремено и бестрасно као Слову, које се, помазавши собом оно што је од нас примио, именовало Христом и у Духу Светом, такође из Оца, премда не рођеном, него исходећем. Он је једини Бог и истинити Бог у Три Ипостаси, један Господ по природи, вољи, слави, дејству и свим својствима Божанства нераздељиви.

2. Њега јединога љуби и Њему јединоме послужи свом помишљу својом, свим срцем својим, свом снагом својом и нека Његове речи и Његове заповести буду у срцу твоме како би их чинио, поучавао се у њима, говорио о њима седећи у дому, идући путем и лежући и устајући (Пон. 10, 12). Свагда се сећај Господа Бога твога и Њега јединог се бој. Никада га не заборављај, нити заповести Његове. И Он ће ти дати силу да твориш вољу Његову. Јер, Он од тебе тражи једино да га се бојиш, да га љубиш и да ходиш по свим путевима Његовим (Пон. 10, 12).

3. Он је хвала твоја, Он је и Бог твој. Немој се без мере дивити бестрашћу и невидљивости надсветских анђела, нити крајњем лукавству сила које су отпале оданде, њиховој подмуклости и злобности, [те намери] да нас варају. Немој се усудити да помислиш да они имају нешто равно Богу. Немој се загледати у величину неба и многообразност његовог кретања, ни на бљесак сунца, ни на светлост месеца, ни на сијање других звезда, на пригодност ваздуха за дисање и на велику корист мора и земље. Бој се да нешто из реченог себи учиниш богом. Јер, Њему све служи као Његова творевина, Његовом речју из небића у биће призвана. Јер, Он рече, и постадоше; Он заповеди, и саздаше се (Пс. 32, 9).

4. Њега јединога слави, Њему се јединоме прилепљуј љубављу, Њему се кај даноноћно због вољних и невољних грехова својих. Јер, Он је милосрдан… и милостив, дуготрпељив и многомилостив (Пс. 85, 15), вечни Доброчинитељ, који је обећао да дарује бескрајно Царство небеско, безбрижан и бесмртан живот, светлост невечерњу на сладост онима који Га поштују и љубе, који му се поклањају и чувају Његове заповести. Међутим, Он је и Бог ревнитељ, Судија праведни и страшни Осветник, који узвраћа онима који га не поштују, који му се не покоравају и који остављају Његове заповести. Он је припремио муку вечну, таму најкрајњу, шкргут зуба, неуспављивог црва првом лукавом одступнику и онима које је прелестио и који га следе, оставивши свог Творца делима, речима и помислима.

5. Немој градити себи никаквог лика ни од онога што је горе на небу, ни доле на земљи, ни у води испод земље како би му служио и клањао се као Богу (Изл. 20, 4). Јер, све је творевина јединога Бога који је, у последње векове из девствене утробе примио тело, јавио се на земљи и поживео са људима. Пострадавши ради спасења људи, умревши и васкрсавши, Он се узнео на небо са телом и сео са десне стране величанства на висинама. Са телом ће Он опет доћи да суди живима и мртвима. Стога из љубави начини икону Онога ко се ради нас очовечио, те се преко ње сећај на Њега, преко ње му се поклањај, преко ње узводи ум свој ка телу Спаситеља, достојном поклоњења, које седи у слави са десне стране Оца на небесима. На исти начин сачини и иконе светих и поклањај им се, премда не као боговима, што је забрањено, него ради сведочанства твог општења са њима, љубави и поштовања према њима. Свој ум узводи ка њима преко икона, као што је и Мојсије начинио иконе херувима и поставио их у Светињу над Светињама. Најзад, и сама Светиња над Светињама беше образ наднебеских ствари. И Светиња је носила образ целог света. Мојсије ју је назвао Светињом не да би славио твар, него Бога који је створио свет. Ни ти немој сматрати боговима иконе Господа Исуса Христа и светих, него се преко њих поклањај Ономе који нас је по образу своме спочетка створио. Потом је Он, по свом неизрецивом човекољубљу, благоизволео и сам да прими наш образ, по коме је и постао описив.

6. Поклањај се не само икони Христа Господа, него и образу Његовог Крста, који је знамење Његове победе над ђаволом и над читавом војском противничких сила. Стога они и трепте и беже када га виде изображеног. И пре појаве првообраза, он је био високо прослављен код пророка, пројављујући велика и дивна чуда. И при другом доласку Господа Исуса Христа, који ће доћи да суди живима и мртвима, Крст (на коме се распео) ће ићи пред Њим као страшно и велико знамење Његове силе и славе. Ти га слави сада како би тада са смелошћу могао да погледаш на њега и да би се прославио заједно са њим. Једнако се поклањај и иконама светих, с обзиром да су се сараспели Христу, на свом лицу изображавајући крст и присећајући се њиховог стварног учешћа у страдањима Христовим. Подједнако поштуј и гробнице светих и остатке њихових моштију, будући да од њих није одступила благодат Божија као што од поклоњења достојног тела Христовог није одступало Божанство у време Његове животворне смрти. Чинећи речено и прослављајући оне који су прославили Бога и који су се кроз дела показали савршени у љубави Божијој, и тебе ће заједно са њима Бог прославити, те ћеш певати са Давидом: А мени су веома цењени пријатељи твоји, Боже (Пс. 138, 17).

7. Немој узимати имена Господа Бога свога узалуд (Изл. 10, 7), лажно се кунећи и заклињући ради нечег земаљског или из страха људског или из стида или ради сопствене користи. Кривоклетништво јесте одрицање од Бога. Стога немој журити да се заклињеш, већ на сваки начин избегавај заклетве. Плаши се да преко ње не упаднеш у кривоклетништво, које отуђује од Бога и [човека] убраја у безаконике. Напротив, буди истинит у свим речима својим, чиме ћеш им пружити тврдоћу заклетве. Можда ће се некада десити да се без велике потребе вежеш заклетвом. Упусти се у речено само уколико се ради о нечем што је саобразно са божанственим законом, с обзиром да ћеш поступити по закону. Ипак, кривицу што си несмотрено поступио очисти милостињом, молитвом, плачем и злопаћењем тела, умилостивљујући Христа, који је рекао: Не куните се никако (Мт. 5, 34). Уколико се, пак, ради о нечем безаконом, пази да због (неразумне) заклетве не пређеш и на безаконо дело, како не би био судеоник пророкоубице Ирода. Оставивши, пак, безакону заклетву без испуњења, ти потом на себе наложи закон да се не кунеш и заклињеш без разбора, журећи да умилостивиш Бога још болније се користећи наведеним лекарствима.

8. Један дан у седмици (који се назива Господњим стога што је посвећен Господу, који је у њему васкрсао из мртвих и пружио предуверење и предуказање на опште васкрсење свих) светкуј (Изл. 20, 10-11) и немој обављати никакво свакодневно дело изузев неопходног. Свима који су под тобом и са тобом пружи одмор како би заједно са тобом славили Онога који нас је стекао својом смрћу и који је нашу природу саваскрсао у свом Васкрсењу. Сећај се будућег века и поучавај се у свим заповестима и наредбама Господњим. Испитуј самога себе да ли си преступио или запоставио нешто и исправи се у свему. Реченог дана посећуј храм Божији и буди на свим службама црквеним. Причешћуј се Светим Телом и Крвљу Христовом и полажи почетак исправног живота. Обнављај се и припремај за примање будућих добара. Ради њих се земаљским добрима немој користити на зло, што уосталом важи и за остале дане. Да би био уз Бога у дан Господњи, остављај све осим онога што је неопходно, тј. без чега се не може живети. Имајући, дакле, Бога као место свог прибегавања, ти нећеш преступати заповести, него ћеш избећи распаљивање огња страсти и бреме греха. И ти ћеш светковати дан суботни [тј. дан одмора], суботујући кроз избегавање зла. Са даном Господњим уподобљавај и велике установљене празнике, слично поступајући и од истог се уздржавајући.

9. Поштуј оца свога и мајку (Изл. 20, 12), с обзиром да те је преко њих Бог увео у живот. После Бога, они су виновници твог постојања. Стога их и ти после Бога поштуј и љуби, уколико је љубав према њима у складу са љубављу према Богу. Уколико, пак, није, удаљи се од њих. Уколико ти буду препрека, нарочито у стварима истинске и спасоносне вере (као неправославни), ти их не само напусти, већ их се и одрекни, као уосталом и свих других сличних. Јер, Христос Господ је рекао: Ако неко дође мени и не мрзи оца свога, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и душу своју, не може бити мој ученик. И ко не носи крста свога и за мном не иде, не може бити мој ученик (Лк. 14, 26-27). Ето како се треба односити према телесним очевима, пријатељима и браћи који ометају спасење. Оне, пак, који су једноверни и не ометају спасење треба поштовати и волети.

10. Уколико треба да поштујемо телесне очеве, утолико пре треба да поштујемо и волимо очеве који су нас родили по духу. Јер, они су твоје биће претворили у благобиће, саопштили ти светлост познања, научили те да очигледно будеш у истини, препородили те бањом препорода, положили у тебе наду на васкрсење и бесмртност, на бескрајно Царство и наслеђе и од недостојног те учинили достојним вечних добара, из земаљског – небеским, из временског – вечним, сином и учеником не човека, него Богочовека Исуса Христа, који ти је дао дух усиновљења, као што је сам рекао: И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос (Мт. 23, 9-10). Ти треба својим духовним оцима да указујеш сваку част и љубав, с обзиром да се част која им се указује узноси ка Христу Господу и Духу Светоме, којим примисте Духа усиновљења (Рим. 8, 15) и ка Оцу небескоме, од кога свако очинство на небесима и на земљи има своје име (Еф. 3, 15). Постарај се да за читав живот имаш духовног оца и да му откриваш сваки грех и сваку помисао, те да добијаш отпуштење и лекарство. Јер, њима је дато да свезују и раздрешују душе. Све што они свежу на земљу биће свезано на небесима, и све што раздреше на земљи биће раздрешено на небесима (Мт. 18, 18). Речену благодат и власт они су добили од Христа. Стога им се повинуј и немој им противречити како не би изазвао погибао душе своје. Онај ко противречи телесним родитељима у ономе што закон Божији не забрањује по закону бива предан на смрт. Утолико пре ће онај ко противречи духовним оцима из себе изагнати Духа Божијег и погубити душу своју. Стога се саветуј са својим духовним оцима и слушај их до краја како би се спасла душа твоја и како би наследила вечна и нетрулежна добра.

11. Немој чинити прељубу (Изл. 20, 14), како уместо Христовог уда не би био уд блуднице (1. Кор. 6, 16) и како не би био одсечен од Божанственог тела и бачен у геену.

12. Кћи свештеника се по закону спаљује уколико се оскрнави блудом (Лев. 21, 9), будући да је осрамотила оца. Утолико пре ће бити осуђен на вечне муке онај ко је оскрнавио Тело Христово на сличан начин.

13. Уколико не претпоставиш девственост и ниси дао завет Богу, ти треба да у Господу узмеш једну закониту жену, те да са њом једном живиш, као свој сопствени сасуд држећи је у светињи и од свих других се свим силама уздржавајући. Ти ћеш потпуно моћи да се од њих уздржиш уколико се будеш чувао од неумесног општења са њима, уколико се не наслађујеш блудним речима и слушањем, уколико и сам поглед телесни и душевни будеш одвраћао од њих према могућностима и уколико се навикнеш да се са знатижељом не загледаш у лепоту лица. Јер, сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу у срцу своме (Мт. 5, 28). И он је нечист пред Христом, који гледа у срце. Од реченога кукавни упада и у срамна телесна дела, тј. не само у блуд, прељубу и друге природне грехе, већ и у свакакве неприродне неприличности. Одсецајући, пак, од себе горке корене, ти нећеш доносити смртоносне плодове, већ ћеш принети плод чистоте и светости, која је у њој и без које нико неће видети Господа (Јев. 12, 14).

14. Немој убити (Изл. 20, 13) како се не би лишио усиновљења Ономе ко оживљује мртве и како својим делима не био постао син исконског човекоубице. Убиство произилази од удараца, ударци од увреда и свађе, увреде од гнева, а гнев од штете или повреде, или ударца, или увреде, које нам други чине. Стога је Христос и рекао: Ономе који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу (Лк. 6, 29). Ономе ко те удари немој узвратити ударцем и ономе ко те увреди – увредом. На речени начин ћеш и себе и онога ко те је повредио избавити од греха убиства. И ти ћеш добити опроштај онога што си згрешио пред Богом, с обзиром да је речено: Опраштајте, и опростиће вам се (Лк. 6, 37). Онај, пак, ко те је увредио и ко ти је учинио зло добиће казну, тј. вечну муку. Јер, онај ко каже брату своме: „Будало“, биће крив паклу огњеноме (Мт. 5, 22), рекао је Христос. Уколико са кореном можеш да истргнеш зло и у душу уселиш блажену кротост, узнеси славу Христу, Наставнику и Сачинитељу врлина, без кога, као што смо научени, не можемо да учинимо ништа добро. Уколико, пак, не можеш да останеш негневљив, прекори себе када се разгневиш и покај се пред Богом и пред оним ко је од тебе чуо или претрпео нешто зло. Јер, онај ко се покаје у почетку греха неће доћи до његовог краја. И онај ко не тугује због малих грехова, свакако ће преко њих упасти и у велике (Сир. 19, 1).

15. Немој красти (Изл. 20, 15) како те Онај ко зна сакривено (Дан. 13, 42) не би предао на вишеструке казне, с обзиром да га презиреш. Боље је, напротив, да и оно што имаш тајно дајеш потребитима како би од Бога, који види тајно, добио стоструко више и живот вечни у будућем веку.

16. Немој сведочити лажно против ближњега свога (Изл. 20, 16) како се не би уподобио ономе ко је у почетку оклеветао Бога пред Евом и како не био проклет као он. Боље је да сакријеш пад ближњега свога, уколико другима не би учинио штету, како се не би уподобио Хаму, већ Симу и Јафету и удостојио се благослова.

17. Немој пожелети ништа од онога што припада ближњему твоме, ни имања, ни новца, ни славе, нити ишта друго (Изл. 20, 16). Јер, жеља затрудневши рађа грех, а грех учињен рађа смрт (Јак. 1, 15). Не желећи туђе, дакле, уздржи се и од отимања из лакомства. Боље и од свога поклањај сиромасима и према могућностима указуј милост потребитима, не одбијајући онога ко хоће да позајми од тебе. Уколико нађеш нешто што је изгубљено, сачувај га за власника, макар био и непријатељски према теби расположен. Јер, реченим ћеш га примирити са собом, добром победивши зло, као што наређује Христос.

18. Чувајући све речено свим својим снагама и живећи по реченим правилима, ти ћеш у своју душу сместити скривницу побожности и угодити Богу. И Бог ће те ублажити, као и они који су по Богу, те ћеш постати наследник вечних добара. Нека бисмо их се сви удостојили благодаћу и човекољубљем Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, коме приличи свака слава, част и поклоњење са Беспочетним Његовим Оцем и Свесветим, Благим и Животворним Његовим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.


Преузми звучни запис >>>

 

Светосавље, Манастир Подмаине, фото
Advertisements