Одабрана слова о унинију

Gaudi Uниније је изнемоглост душе. Изнемогла душа, пак, немајући оно што јој је својствено по природи, губи храбру истрајност пред искушењима.

Оно што је храна за здраво тело, то је искушење за храбру душу.
Северни ветар храни растиње, а искушења крепе трпељивост душе.

Монах је у унинију брз за служење, сматрајући га заповешћу којом задовољава своју жељу.

Монах који лута је као осушена пустињска грана. Он ће за кратко поседети у келији, да би се опет упутио било где.

Од унинија лечи трпељивост и истрајност на свом делу, са сваким самопринуђивањем из страха Божијег.

На сваком делу определи себи меру и не остављај га све док је не испуниш. Такође, моли се разумно и упорно, па ће дух унинија побећи од тебе.

Као што наш спољашњи човек ради својим рукама како не би друге обременио, тако нека и наш унутрашњи човек ради (на свом послу) како не би допустио да му се ум обремени помислима. Јер, помисли задају свој посао души уколико је нађу слободном од помисли по Богу.

Трпљење, благодушност и љубав су благодарни и у невољама, а униније, лагодност и самољубље се радују спокојном животу.

 

Светосавље
Advertisements