Одабрана слова о гневу и тузи

Gaudi Oблак заклања сунце, а помисао злопамћења – ум.

Кротост човекова ће се поменути код Бога (Пс.131,1), и негневљива душа постаје храм Светога Духа.

Христос приклања главу ка дуготрпељивом духу, а умирени ум постаје обитељ Свете Тројице.

Частан човек избегава срамно место, а Бог – злопамтљиво срце.

Воду помућује камен који падне, а срце човека – рђава реч.

Дар злопамтљивог је црвљива жртва, која не треба да се приближи олтару очишћења.

Онај ко на коленима огорченог моли да прекине гнев, одједном обојицу удаљује од раздражљивости.

Као што ујед шкорпије изазива жесток бол, тако и злопамтљива душа у себи држи најгорчи отров.

Трпељиво подноси увреду и устима закључај врата гневу: у томе се састоји твој напредак.

ichtys

Gaudi Tуга је лавља страст која лако гута ожалошћенога.

Туга је црв у срцу који изједа мајку која га је родила.

Свезани тугом је побеђен страстима и као изобличење свог пораза носи узе. Јер, туга је последица незадовољене самољубиве жеље, а жеља је повезана са свим страстима.

Уколико стекнемо миротворну радост у тешким околностима, лако ћемо са благодарношћу одбијати жалост и демона туге који риче и иште да прогута душу, највише је нападајући у скорби, и који припрема место и духу унинија како би заједно силније помрачили душу и упропастили њен труд.

Туга по Богу сузама обнавља душу, весели брижљиво старање о смрти и суду који се приближавају, и мало по мало учи да се они очекују са жељом.

Неиспуњене жеље рађају тугу, а молитве и благодарење их исушују.

Међу гневљивцима се креће туга која посредује. Уколико се неко од њих отрезни и другом пружи руку са извињењем, прогнаће горку тугу.


Светосавље
Advertisements