“И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека.
Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,
Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.
Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.
И Ноје учини све што му заповједи Господ.”
(1.Мој. 7,1-5)

Gaudi Oвај одељак из књиге Постања се чита у цркви у уторак треће недеље Великог поста. Подсећа ме на Нојеву барку која по предању изображава Цркву. Преживљавамо бурне таласе нашег путовања ка спасењу „улажењем“, изнова и изнова, окупљањем у заједници, излечењем и обновом које се непрекидно нуде у црквеној (еклисијалној) реалности испуњеној благодаћу. И онда излазимо, опет и опет, да понудимо нови живот нашем свету.

У контексту Свете четрдесетнице, присећам се „четрдесет дана и четрдесет ноћи“ Великог потопа, током којег Бог „истребљује“ све што треба бити истребљено у мени и одбачено. Данас желим да још једном изађем у сусрет великопосној „поплави“ дарова, пружених ми у Традицији (Предању), тако да бих изашла обновљена у светлости долазећој на крају четрдесетодневног периода.

Кафа са сестром Васом, Превод: Урош

Advertisements