Млад монах упитао старца: „Оче, морам ли сада потпуно да се одрекнем света?“ 

„Не бој се ништа и не брини,“ одговори старац, „ако твој живот буде истински хришћански, свет ће још пре сам да се одрекне тебе.“

Chapter divider 5Gaudi Sве чешће ми се чини да „препород“ монаштва (о коме сви говоре са усхићеношћу), или чак покушај да се то оствари, може бити могућ само уз почетно укидање монашке „институције“. То подразумева укидање свих тог позоришта камилавки, мантија, елегантног одевања итд.

Када бих био „старац,“ рекао бих ономе ко „тражи монашки живот“, мање-више ово:

– нађите посао, најједноставнији могући, који не укључује „креативност“ (као нпр, банкарски службненик);

– док радите, молите се и „акумулирајте“ унутарњи мир, не гајите злобу, не тражите „своје“ (права, правду итд.). Сматрајте свакога (колегу, клијента) као да су вам послати, молите се за њих;

– пошто платите најскромније станове и набавите најскромнију храну, дајте [остатак] новца сиромашнима – али баш сиромашнима, појединцима, не „добротворним организацијама“;

– идите увек у један исти храм и тамо покушајте да помогнете на прави начин (не кроз држање предавања о духовном животу или иконама, не кроз „поучавање“…). Чврсто се држите ове службе и будите потпуно послушни надлежном пароху по црквеним питањимa;

– не тражите да служите по својој сопственој вољи, не жалостите се ако се „ваши таленти не користе,“ помажите и служите тамо где је то потребно, а не где ви мислите да треба;

– читајте и студирајте колико можете – али немојте читати само „монашку литературу“, већ нешто шире (ово захтева објашњење);

– ако вас ваши пријатељи и присталице позову у посету јер сте близу, идите – али са „разликовањем, расуђивањем“, и то не често. Не задржавајте се дуже од сат и по, два. Дуже од тога чак и најприснија атмосфера може бити штетна;

– облачите се апсолутно налик било коме другом, али скромно, и без икаквог „видљивог“ знака посвећености „духовном животу“;

– будите увек једноставни, безбрижни и радосни. Не поучавајте. Избегавајте „духовне разговоре“ као ватру, и такође било какве празне религијске и црквене приче. Ако овако будете поступали, све ће вам бити на корист…;

– не трагајте за „духовним старцем“ или „руководиоцeм“. Ако вам је потребан, Господ ће вам га послати, и то онда када је потребно;

– служећи и радећи овако током десет година – никако краће – замолите Бога да вам каже да ли треба да наставите такав живот, и да ли вам је потребна нека врста промене.

И чекајте на одговор; он ће сигурно доћи, а његови показатељи ће бити „мир и радост у Духу Светоме“.

Протојереј Александар Шмеман

фото1, фото2
Advertisements