Gaudi Bраћо и оци! Пост – јесте добро дело ако су му сапутници мир, добро расположење, послушност у добру, кротост, састрадалност и друге добродетељи. Но ђаво, враг и завидник (непријатељ) нашег спасења, пита се како да навуче у испоснике оно што је богомрско: учи их да буду дрски и пркосни, жестоки, гневљиви, јаросни, славољубиви, завидљиви и срамљивословни. Циљ његов јесте да им причини велику рану и штету и да их тако лиши благих плодова поста. Ми смо пак дужни да предвидимо (пазимо на) његове замисли и замке, да проводимо ове свете дане мирно и тихо, са кротошћу и у молитвеном тиховању, обраћајући своју љубав ка ближњем зато што је једино такав пост угодан Богу. Ако би пак наш пост био другачији, односно ако никакав труд не бисмо принели, онда је он бесплодан и ми се (у том случају) насилно подвргавамо злостраданију. Пре свега, нама је потребно да постимо зато што пост исушује тело, а душу укрепљује и обнавља: “Него ако се наш спољашњи човјек и распада” – по речима Апостола – “ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан” (2. Кор. 4 ,16). Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе. Ко тако размишља нада се будућој награди. Будимо као они који трпељиво пребивају у добродетељним подвизима. “Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удио светих у свјетлости; Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје” (Кол. 1, 12-13).

Нисмо ли ми причасници Пречистог Његовог Тела и Крви? И шта може бити слађе од Светог Причешћа? Оно дарује вечни живот онима који се причешћују са чистом савешћу. Не беседимо ли ми сваког дана и сваке ноћи са божанственим Давидом и другим Светим Оцима и светитељима наше Свете Цркве и може ли душа добити (наћи) другде бољу утеху? Нисмо ли се ми одлучили (одвојили) и нисмо ли се удаљили од саживљења са прелестним (варљивим) светом и од наших сродника по телу ради Господа и шта може бити блаженије и више од тога? “Међутим, наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа, Који ће преобразити наше понижено тијело, тако да буде саобразно тијелу славе Његове, по сили којом Он може све учинити и себи покорити” (Флб. 3, 20-21). Будимо пак, браћо моја, као они који се радују и веселе, који презиру и потиру сваку злу телесну похоту (страст). “Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни; осуши се трава, и цвијет њезин отпаде. Али ријеч Господња остаје увијек. А то је та ријеч која је вама благовјештена” (1. Пт. 1, 24-25). “Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу” – говори Писмо – “Је ли ко весео? Нека пјева Богу” (Јк. 5, 13). Ако је неко под искушењем од зле, греховодљиве страсти (јер ђаво никад не престаје да се бори против нас), нека истраје у трпљењу, слушајући онога који говори: “Блажен је човјек који претрпи искушења, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који га љубе” (Јк. 1, 12).

“Кад ово знате” – рекао је Господ – “блажени сте ако то и творите” (Јн. 13, 17). Њему нека је слава у векове. Амин.

 

У другу недељу Великог поста

превод са руског: свештеник Бобан Миленковић

Advertisements