„Сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени.“ (2. Тим. 3;12)

Gaudi Nека љубав нашег небеског Оца буде с вашим душама како бисте се њоме оживотворили и донели плодове послушања Његовим животодавним заповестима. Сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени“ (2. Тим. 3;12). Будући да својом преданошћу ангелоподобном начину живота следите Христа Спаситеља, ваша највећа дужност је да прихватите сваку патњу, без обзира да ли она потиче од природе, лењости, огреховљености или од других људи. Ако хоћемо да живимо животом по Христу дужни смо да се покоримо Божијој вољи, јер све долази од Бога. Будући пак да долази од Бога, онда је то и Божија воља и Бог тако заповеда. Зар се нећемо потчинити? Зар нећемо ускликнути заједно с блаженим Јовом: Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње“ (Јов 1;21)?

Тако ћемо послушношћу и благодарењем показати своју покорност Божијој вољи. Зар се покоран неће удостојити да још овде задобије у себи живот вечни? Да, он ће живети у векове векова!

Подвизавајмо се, дакле! Изоштримо своје душе на брусилици трпљења, да бисмо творили дела која ће бити угодна Богу. Ни патња, ни болест, ни недаће, ни искушења не могу нас раздвојити од љубави Христове. Ми смо најпре и научили да је узан и тежак пут што оне који њиме корачају води у живот без жалости. С леве и десне стране тога пута разбацано је трње и чичак, и нужно је да будемо веома пажљиви!

На тешком путу, у искушењима болести и слично, трње маловерја, нетрпељивости и бојажљивости раздире одежду душе. Потребно је, дакле, да то трње ишчупамо вером, надом и трпљењем, имајући као узор (праобраз, прототип) Исуса Христа који је много страдао током читавог Свог овоземаљског живота. Много трња позлеђивало је Његову свесвету душу, због чега је објавио: Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лк. 21;19).

Кроз болести и све недаће уопште Бог нам као Отац показује своју благонаклоност јер тражи начин да нам преда Своју светост: Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. „Јер који је то син којега отац не кара? Ако ли сте без карања које су сви искусили, онда сте копилад а не синови.“ (Јевр. 12, 78) Кад год патимо, јасно се показује да смо чеда Божија. А ко не би пожелео да буде чедо Божије? Ако дакле желиш да будеш чедо Божије, патње и искушења која ти Бог пошаље претрпи са захвалношћу, вером и надом.

Чак су и искушења која нам долазе од људи у ствари послата од Бога да бисмо задобили стрпљење, дуготрпељивост, сажаљивост (састрадање) и трпљење, јер су све то божанске особине, као што нам и каже Господ: Он Својим сунцем обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима“ (Мт. 5, 25). Због тога смо дужни да волимо сваког човека. Нека се у нашој души не пронађе ни траг од мржње и злобе, да бисмо се могли назвати децом Божијом.

Страдања која доживимо током читавог живота нису достојна да се упореде с неизрецивим добрима, од Бога приуготовљеним за оне душе које носе крст, без обзира да ли те патње потичу од саме (човекове) природе, од других људи или од ђавола. Кад год нас нападне нека страст или слабост и ми јој се супротставимо, она може бити узрок да се удостојимо блаженства: Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота“ (Јк. 1, 12).

Тога ради, чедо моје, све претрпи, јер се невидљиво плете венац за главу сваког човека. Горка је зима али је рај сладак. Претрпи мраз искушења да би твоја стопала радосно заиграла на небесима.

Старац Јефрем Светогорац„Очинске поуке (избор из писама и беседа)“

фото
Advertisements