Један од најистакнутијих богослова, најглагољивијих проповедника науке Христове и несумњиво најсвестранијих интелектуалаца међу нашим савременицима, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) походио је од 27. до 29. децембра 2012. године Епархију ваљевску те, благословом преосвећеног нам Епископа Милутина, циклусу трибина „Православље и млади“ подарио изузетно казивање о „Човеку-бићу подвига“ у препуној сали Вишег јавног тужилаштва и, на дан Светог пророка Агеја и царице Теофаније (29. децембра) са овдашњим свештенством служио Свету литургију у капели Светог Јована Златоустог у манастиру Ћелије.

Ваљевски темељи владичине јеванђељске мисије

Gaudi Rадост која провејава у срцима верујућег народа Ваљева при сусрету са владиком Атанасијем неизмерна је. Годинама уназад, његова мудра мисао, блага, каткад бритка ал’ увек љубављу према Богу и човеку пуна пастирска реч сабирала је стотине богочежњивих завичајаца два новоканонизована српска светитеља – Владике Николаја и Аве Јустина. Међутим, како сам каже, владика Атанасије овде се осећа и домаћином. Одлучивши да се као монах преда на службу Богу и свом роду, као један од духовних синова великог подвижника, духовника и философског ствараоца Преподобног Јустина Ћелијског, владика Атанасије управо у нашој Епархији- манастиру Пустиња примио је монашки постриг, далеке 1961. године. Стога, и недавна посета владике Атанасија, у сусрет Најрадоснијем хришћанском празнику Божићу, обиловала је љубављу и топлином као и драгоценим разменама мисионарског искуства са Епископом ваљевским гдином Милутином, које за циљ имају свеколики напредак живота Цркве у ваљевском и херцеговачком крају.

О човеку као бићу подвига

Gaudi Vелики Његош говорио је „тајна чојку, човјек је највиша“. Заиста, након свих философских проучавања, од ове тезе тешко да се можемо удаљити. Јер, зборио је владика Атанасије на трибини „Православље и млади“, богатство људске личности скрива огроман духовни потенцијал што човека чини недокучивим бићем, ма какви контемплативни процеси низа широкоумних кроз векове његову ширину обрађивали. Тајна човека мора се неговати и чувати, будући да покушај њеног схватања увек је на рубу претензије овладавања најсавршенијим Божјим створењем. Вишевековном актуелним дефиницајама човека као „хомо сапиенса“, „хомо фабера“, „Хомо религиосуса“… владика Атанасије додаје оплемењујућу дефиницију човека као „подвижничког бића“, подсећајући на виђење Богомудрог Јустина Ћелијског да је он биће „потенцијално богочовечанско“. Имајући у виду потенцијале који обитавају у њему као икони Божјој, човек је у богатству свога дара позван и призван да узраста до пуноће Христове.

Свети Василије Велики мишљења је да је човек „биће дружевно, биће заједнице“. Попут Адама који је своје постојање црпео из односа према Богу, данашњи човек мора живети ту благодатну љубав, за живот вечни неопходну попут крвотока за нашу биолошку егзистенцију.

Обраћајући се младим Ваљевцима, владика Атанасије указао је на свеприсутну површност у доба у којем живимо, саветујући им да у њој не проналазе задовољство већ да открију своје достојанство. Младима данашњице дата је превелика слобода. Али потребно је да сами драговољно прихвате бреме одговорности. Истина, не лако, али, поручује велики духовник изузетно корисно у изградњи њихових личности, на путу живота који их, као и сваког човека, може одвести до циља- у Царство Небеско.

Ј. Јанковић


Предавања су такође одржана у Требињу и Подгорици, одакле, благодарећи радију „Светогора“ имамо звучне записе.

Преузми запис из Требиња>>>

Преузми запис из Подгорице>>>

Епархија ваљевска, Радио "Светигора", фото
Advertisements