61. Тешко ономе који је написао ова ридања што није на себе узео ни најмањи уздах покајања, премда је крив за све што је написао!

62. Тешко ономе који пати због других али се лишава туговања због самог себе!

63. Тешко нама што се не стидимо иако нас савест непрестано изобличава и сведочи против нас, и што не дрхтимо пред Страшним судом Божијим, иако подлежемо осуди и мукама за оно што смо учинили!

64. Тешко нама што се радујемо због људских похвала, иако нам дела заударају!

65. Тешко нама зато што блуђење ума и срца, расејаност и заборав одузимају страх Божији из наших срдаца!

66. Тешко нама што нам наше старање о сујетном срце чини запуштеном земљом и притупљује његово (осећање за духовно)!

67. Тешко нама што нас Бог дуго трпи, те нас не погађа смрћу која одговара нашим делима, а ми се још не старамо да и сами постанемо милостиви!

68. Тешко нама што сада не памтимо своје грехе, док ћемо, по обнажењу душе од тела, одједном, са болним и горким раскајањем, угледати све њих – учињене и речју, и делом и помислима, изображене и написане у сећању наших срдаца!

69. Тешко нама што приступамо страшним Тајнама Божијим, проникнути својом нечистотом, без обзира на опомену апостола да који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега (1.Кор.11,29)! Ми се правдамо да смо то учинили у ноћном маштарењу и у скверним помислима. Међутим, онај ко Богу приступа са нечистим помислима, са порочним очима, са оскрнављеним телом, са скверним стремљењима душе и тела, себе чини достојним многих болести тела и немоћи душе, а затим и вечног мучења и бескрајне срамоте.

70. Тешко мени што ово пишем проливајући горке сузе, док још нисам започео дела покајања!

71. Тешко мени што говорим истину, а не чиним добра дела!

72. Тешко мени који добро поучавам, али рђаво поступам!

73. Тешко онима што греше у сластима, зато што ће примити горак крај са вечном срамотом!

74. Тешко онима који се жалосте због непотребних ствари, јер су се лишили душекорисне туге покајања!

75. Тешко онима који вређају и омаловажавају, зато што су се удаљили од блажене љубави!

76. Тешко онима који другима не желе добро и који завиде, јер су постали туђи благости и милосрђу Божијем!

77. Тешко човекоугодницима, зато што не могу Богу угодити!

78. Тешко лицемерима, зато што су отпали од истине Божије!

79. Тешко гордима, зато што су на страни одступника ђавола!

80. Тешко онима који се не боје Господа, зато што ће се уплести у многе грехе, и што ће бити бичевани и овде и тамо!

81. Тешко нама што уједе и угризе бува, гњида, ваши, мува, комараца и пчела не трпимо, док се од напасти великог дракона, који нас гута као на појилу и који нас је пробио смртоносном жаоком, уопште не штитимо нити сакривамо!

82. Тешко нама што нас ђаво исцрпљује и сластима и болестима и невољама и свакаквим светским преварама, а ми нећемо да престанемо са злом!

83. Тешко нама што не проливамо многе сузе, нити болујемо срцем, нити се од својих страсти уздржавамо, иако одступништво траје тако много година и премда су многи оставили Православну веру, већ напротив, додајемо грех на грех, како бисмо за своја зла дела одједном добили вечно мучење у геени!

84. Тешко нама који смо написали ове вапаје, што у старости својој, кад нам је већ дошао крај, додајемо још већа и неподношљивија зла и још теже грехе, иако се још нисмо покајали ни због злих дела своје младости!

85. Тешко нама што се не стидимо чак ни најтежих страдања и разних болести тела, већ се гојимо у гресима и са презиром (према дужности), те са пуним неуздржањем и распуштеношћу, дебљамо своја скверна и грешна тела!

86. Тешко нама што нам предстоји да прођемо кроз огањ који кључа снажније од морских валова, да би сваки примио оно штоје у телу учинио, било добро или зло (2.Кор.5,11)!

87. Тешко нама што не помишљамо о оном мрачном и невештаственом жежењу огња, нити о тамошњем вечном горком плачу и шкргуту зуба! Јер, Бог ће од нас одузети светлост у пламену, док ће јару и мрак оставити у огњу ради нечастивих и грешника.

88. Тешко мени, бедна душо! Врло ми је жао и срце ме моје без престанка боли (Рим.9,2)! Јер, оплакујући себе, ја сам дужан да кажем: „Зло ми је помрачило разум и покрило истину; смрт је победила живот; земаљско, трулежно и привремено је заменило небеско, нетрулежно и вечно; мрско и достојно мржње показало се слађим и омиљенијим од истинске љубави Христове и части; заблуда је истину избацила из моје душе, осудивши је на изгнанство; изабрах стид и срамоту уместо смелости и похвале; горчину претпоставих сладости; земљу и пепео заволех више од неба и његовог Царства; тама добромрсца ђавола ушла је у моје срце и помрачила светлост виђења у мом уму“.

89. Тешко мени! Тешко мени! Какве замке ђавоље су ме заплеле и, саплевши ме, са какве висине ме оборише доле! Ходећи, уморих се, и мој зној ме узалуд обливао. Ко да ме не оплаче? Ко неће горко заплакати због мене који сам се исцрпео у сујетном труду који сам у пристаништу претрпео бродолом? Помилујте ме, помилујте ме, помилујте ме, о пријатељи (Јов.19,21), и упорно молите благог и незлобивог Господа мог Христа да се смилује нада мном и да отера страшну маглу добромрсца ђавола са ума мога, како бих могао да видим у каквом блату лежим и како не устајем, премда сам у могућности. Или је можда моје скраћено време пресекло сваку наду за мене? Нема болести која би била веће од моје; нема ране као што је моја рана; нема раздирања срца као што је моје, јер безакоња моја превазиђоше главу моју (Пс.37,5). Моје ране нису ране од мача и моји мртви нису мртви од битке. Распаљене стреле непријатеља забиле су се у мене и ослепеле мог унутрашњег човека – те се погрузих у дубину блата, тако да нема опстанка (Пс.68,3). Страх којег се ужасавах, дође ми (Јов.З, 25), и покри ме тама смртна (Пс.43,20).

90. Тешко мени! Погледај душо, и увиди привремену садашњост, и оно што ће, после кратког времена, са горчином и скорби проћи, као и оно страшно што долази. Помисли, душо, од колике наде и добара ти отпадаш и каквих мучења ћеш ускоро постати незамењива и неутешна наследница! Због тога, пре него што над твојом главом нестане светлост, пожури и дођи те падни молећи и просећи Дародавца вечне светлости да те избави од свеобухватног пламена и од потпуне таме. Јер, Његово је да опрости грехе и да дарује добра нама, који смо недостојни Његове милости. Њему слава и моћ у векове векова. Амин.

Добротољубље, фото
Advertisements