Ректор Богословије Светог Петра Цетињског, протојереј – ставрофор Гојко Перовић одржао је изузетно посјећено предавање „Химна љубави“ код цркве Вазнесења Господњег чиме су у Радовићима почеле духовне вечери које ће се одржавати и овог љета и угошћавати теологе и књижевнике.

У програму су учествовали пјевачи и рецитатори етно група „Освит“ из Билеће и „Захумље“ из Требиња као и афористичар Рајко Антовић, а госта је најавио кртољски парох, јереј Александар Брашанац.

Отац Гојко је поруке чувене Химне љубави из посланице апостола Павла Коринћанима довео у везу са Видовданом и Косовском жртвом која је умногоме обиљежила историју Црне Горе.

 

 

Преузмите звучни запис>>>


 

Gaudi Pо начину и форми како је написан текст се одваја не само од те посланице, него и од свих посланица апостола Павла. То је одавно препознато као нешто посебно, као стваралачки тренутак који је изузетно надахнут. Неки протестантски теолози чак мисле да је писао други писац јер кажу у тој 13.глави посланица је нешто просто експлодирало. Одједном од пастира који даје савјете како Црква да се организује, како људи да живе, пробудио се пјесник, теолог, духовник који је о љубави рекао нешто што траје до данас, преко чега се људским језиком нешто љепше не може ни додати. Оно што су српски војници урадили на Косовском боју предвођени Светим кнезом Лазаром и Милошем Обилићем вјерујем и знам да је то исто једна химна љубави. Из текста химне љубави види се да је љубав она која се жртвује, не само психолошки моменат већ животодавна снага која нас чини кадрима да се ми жртвујемо за другога. Куд ћете већу љубав, него кад се голим животима супротставиш сили која је сто пута јача и коју је народни пјесник описао „Сви ми да се у со претворимо не би Турком ручак осолили“. Покретан мотивом да би био браник незаштићенима, женама, дјеци па Његош каже да ће на гробу тих јунака изнићи цвијеће за далеко неко покољење“, истакао је у надахнутом предавању ректор Цетињске Богословије. Он је нагласио да је током епохе Петровића Косовски бој био основица државности и духовности Црне Горе, те да су Његош и Свети Петар Цетињски то наслиједили од Василија Петровића, аутора прве историје Црне Горе који није могао да је напише да не помене Косовску битку као основу црногорске историје.

„Црногорци су потез Цара Лазара схватили као метар за љубав, за образ, за морал, за поштење и то им је био образац. Жртва гдје су људи свјесно отишли да погину и да се не врате описана је и пјесми „Косовка дјевојка“, гдје она иде и тражи младожењу, а њега нема јер су сви погинули. То је страшна порука. На тој љубави Топлице Милана ми смо преживјели године без књига, кад су оловна слова Црнојевића штампарије претапана за пушчана зрна. Апостол Павле у „Химни љубави“ говори о љубави као снази, сили, Божијем дару спрам које су знање, вјештине, мудрости овога свијета ништавне. Он каже да без љубави чак и вјера у Бога и труд немају смисла“, истакао је отац Гојко Перовић у свом предавању.

 

Радио Светигора, фото
Advertisements