„Сећај се дана од одмора да га светкујеш. Шест дана ради, и свршуј све послове своје.  А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим. Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.“

(2.Мој. 20,8-11)

Gaudi Zа време празника или у недељу, посветивши део дана молитви, црквеној служби, општењу са Богом, остатак тога дана би требало посветити дружењу са ближњима: одазвати се на нечији позив и отићи у госте. Позивајући у свој дом домаћини нам указују част и показују своју љубав према нама, стога само најнеодложнији послови, болест или брига о другом човеку могу оправдати наш изостанак.

У неусиљеној и домаћинској атмосфери износе се скривене мисли, задају помало незгодна по душу питања којима не желимо да оптерећујемо нашег духовника. Говорите о ситницама? Пазите добро! Управо те ситнице некад одражавају скривену племенитост душе, али и њене тајне болести. Пријатељски савет и поука кроз топао и пријатан разговор доживљавају се лако, без увреде и подозривости, праћени љубављу и бригом. Ситнице које карактеришу начин живота сваког човека понаособ, а које су уочљивије у узајамном односу са ближњима, пружају нам могућност да упознамо блиске људе и сазнамо о њима ствари које дотад нисмо знали. На пример, дознамо за нечија побожна дела или неки духовни подвиг. Нахранити свој дух умним и духовним разговорима у дому свог пријатеља – прави је добитак. За том истом трпезом у време празника можда упознамо будућу жену или мужа. Дакле, ако је одлазак у госте код неког не само нешто што је пријатно и корисно за нас, већ и спасоносно, похрлимо у госте онда. Када идете код некога, а да није дан свадбе или рођендан, не заборавите и тада да понесете неки скроман поклон. На памет ми пада Зинаида. Лети она скува невероватну количину слатког, осуши тону печурака. А зими узме теглицу слатког од малина или боровнице или кесицу печурака и одмах иде у госте. Ако би јој неко пак свратио, она опет отвара свој креденац, узима теглицу и дарива госта.

Када дођете у туђу кућу неумесно је наметати домаћинима своја правила. Трудите се да својим поступцима или речима не нарушите већ пољуљане односе у породици или у друштву. Умирите се у сазнању да сваки човек по слободној вољи утиче на свој живот, породичне односе, грешке. Умеће је не видети , не примећивати грехе и недостатке ближњег. Далеко је боље бити поштован у гостима него ловити туђе грешке и бити неком судија. Такође је веома важно и неопходно да посећујемо једни друге у тешким временима, у жалости, у болу, у страху. И не само због тога да бисмо плакали заједно. Пре из супротног разлога. „Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик?“ (Мт. 9,15). Истина, за радост немамо увек душевне снаге. Али дружење са блиским људима помаже да се прекине лоше расположење изазвано тугом и унинијем. Раздраганост и шала најбоље подижу дух чак и у најбезнадежнијим ситуацијама. Идите у госте једни код других када сте позвани или када вам срце тако налаже. „Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу.“ (Рим.12,15). За заједничком трпезом сам Господ је међу нама будући да нам је Он и дао реч: „Где је двоје или троје сабрано у име моје, онде сам и ја међу њима.“ (Мт.18,20)

Свештеник Сергеј Николајев

Превод: М. Х.


Препоручено: Празник по сопственом сценарију

Путь к Вере, фото
Advertisements