Љуби ближњег свог као самог себе.“ (Мт. 22, 39)

Gaudi Ljубављу многи често погрешно сматрају она пријатна осећања која ми имамо када се према нама добро односе. Међутим, то није љубав. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? Лако је пријатно волети човека кад је он поред вас и када нас обасипа радошћу. И ако нам којим случајем разговор са ближњим не одговара, ми истог тренутка мењамо свој однос према њему,често у дијаметрално супротан. „Од љубави до мржње је један корак“. Али то значи да смо ми заправо волели погрешном љубављу, тј. да је наша љубав према ближњем била из користи. Допадала нам се она пријатност коју је емитовало општење с њим, а када је то нестало, нестала је и љубав. Испоставља се да смо ми волели човека као ствар која нам је потребна; чак не ни као ствар, већ као намирницу – укусну храну коју смо појели и заборавили укус. Тако, дакле, истинска љубав не тражи већ даје . У томе и јесте права радост љубави. Радост од добијања нечег је радост материјалне природе, из користи, а од давање некоме – истински и вечна. Љубав – то је служење. И Христос нас воли не због овог или оног, већ једноставно зато што смо ми Његова деца. иако смо грешни, непослушни и духовно болесни, али зар болесно и слабашно дете родитељи воле мање?

Свештеник Павле Гумеров

 

Divider Transparent bkgrnd 2

Gaudi Dа би човек постао хришћанин, треба да стекне песничку душу, треба да постане песник. „Грубе“ душе Христос не жели у својој близини. Хришћанин је песник. Будимо ревнитељи! Ревнитељ – јесте онај ко свом душом љуби Христа и у Његово име служи човеку. Љубав према Богу и љубав према људима јесте нераздвојан пар: света страст, духовна жудња, сузе, умиљење, али не смишљено него све од срца.

Старац Порфирије Кавсокаливит (Фото: Визионарски)Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души.

Старац Порфирије Кавсокаливит

фото1, фото2
Advertisements