“Не уздајте се у кнезове, у синове човјечје, од којих нема спасења.” (Пс 145/146, 3)

 


Gaudi Oвај стих упозорава ме на неодговарајућа очекивања од људских бића, укључујући и мене. А под “неодговарајућа” подразумевам уздање какво имамо у Бога, у Којем налазимо “спасења.” Реч “спасење” (од латинског “salvus,” што значи “здрав” или “целовит,” а односи се на људско здравље) означава процес нашег опоравка или поновног васпостављања здравља. Иако Бог уистину делује кроз друге људе у овом процесу, ипак Његова благодат је та која доноси исцељење и опоравак преко људи и људског међуодношења.

Данас се старам да пустим Божју благодат у сферу свих мојих односа, како са собом тако и са другима. Ниједно људско биће не може попунити празнину у мом срцу, уколико оно одлута и тражи испуњење ван Бога, у оптерећујућем ослањању на себе или људској узајамној зависности.

Радије бих данас да преузмем Његов “јарам“ на себе, и понесем га у све своје односе. Његов  “јарам“ ослобађа ме од терета неблагодатног људског одношења, доносећи ми исцељење и мир. “Узмите јарам мој на себе и научите се од мене,“ говори ми  данас Христос, „јер сам ја благ и кротак срцем, и наћи ћете одмора душама својим.” (Мт 11, 29)

Извор

Превод: Живе речи утехе

Advertisements