„Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.“ (1 Кор. 1, 20-24)

Gaudi Iсус Христос, савршени Човек и савршени Бог, распет је у несавршеном свету, у одређеном тренутку наше несавршене историје, „у време Понтија Пилата“. Ова прича о Крсту, која се одиграла (и наставља да се одиграва) у несавршеном, људском окружењу, многима је и „саблазан“ и „лудост“. Са ових становишта то је прича о потпуном неуспеху. Па ипак, животодавни Крст наставља да бива Богом изабрани пут, једини пут, ка Васкрсењу. То је пут који је Он изабрао и за мене, и ја идем њиме у контексту несавршености – своје сопствене несавршености, несавршености моје заједнице, као и мога света. Нема крста у савршеном свету, нити га могу заједнички носити савршени људи.

Док созерцавам тајну Крста, созерцавам и Крст Историје – тај несавршени контекст у који Христос својевољно улази и у коме бива распет. Управо у том контексту ми, као Црква, чак и не славимо велике празнике какав је овај или Божић, заједно, јер носимо, са Њиме и у Њему, Крст историје; историје наших слабости и подела. То заиста многи могу доживети као „лудост“ и „саблазан“. Па ипак путујемо даље, са својим слабостима и несавршеностима, ка светлости Васкрсења.

Нека бих захвално наставила свој несавршени крстоносни пут данас, у Христу, „Божијој сили и Божијој премудрости“, Који је својевољно бирао да овим путем иде као и ми, у несавршеном свету.

 

Извор, Превод: Живе речи утехе, фото
Advertisements