„Као што је хлеб потребнији од сваке друге хране,

тако је и сећање на смрт потребније од свакога другог подвига.“

(Свети Јован Лествичник)

Gaudi O како би сећање на смрт требало да се расцвета у души хришћанина! Будући да он верује у стварни живот, немогуће је да занемари смрт.

Након што је прошао срчани напад мог старца, он је зајецао и изговорио стих из Опела: „Авај мени, какву борбу има душа кад се одваја од тела!“ (из Опела (прим. изд.)) То је права истина! Псалмопојац је прекрасно описао мир који има припремљена душа: Припремих се и не колебам се (Пс. 118;60, по Септуагинти) (стихови се не подударају са Даничићевим преводом 118 (119) псалма. (прим. прев.)).

Свака душа у сваком тренутку може очекивати телеграм са неба којим ће се прекинути све њене везе са овоземаљским стварима, запечатити време овог „вашара“, испоставити тачан рачун за њену духовну трговину и запечатити њена вечна судбина, било на небеским висинама, било у пакленим дубинама!

starac_Jefrem_FilotejskiО, шта бих могао да кажем кад помислим на то? Нека свемилосрдни Бог буде милостив мојој убогој души, која нема ништа осим своје равнодушности и неспремности! Мој ум се зауставља пред тим размишљањем о спасењу!

„Вечност!“ Какво велико тајинство! Свет, ђаво и тело воде нас на странпутицу и бацају у заборав. Изненада, зачујемо глас: „Гле, долази Женик!“ Какву припрему можемо извршити онда кад издахнемо? Наша ће савест „бити спаљена“ (в. 1. Тим. 4;2) и више ништа неће моћи да осети, више неће моћи да завапи. Тада ће се зачути глас истине: „Сетиш се Бога само кад зађе сунце? Где си био читавог дана, док је сунце сијало?“

Стражите… и будите спремни, оглашава наш Исус (Мт. 23;43-44). Блажени су они који имају уши да чују, који чују и припремају се, јер ће се удостојити вечите среће. Блажене су оне слуге које ће Господ затећи спремне када дође, јер ће се вечно радовати!

Стрпљиво поднесимо недаће овог живота, да бисмо се домогли вечног и радосног. „Узалуд се мете сваки човек: када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити.“ (из Опела (прим. изд.)) Док год постоји светлост, корачајмо према свом великом предодређењу, јер долази час кад ће настати тама и више нећемо моћи да корачамо ради (спасења) своје душе.

Старац Јефрем Филотејски и Аризонски

Divider Transparent bkgrnd 2

Otac RafailoЈеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манатира Подмаине је у недељу 7. фебруара 2010. године у Парохијском дому у Бару одржао предавање на тему „Сећање на смрт – ударац из окрета“.

Преузмите звучни запис>>>

Светосавље, Радио "Светигора", фото1, фото2
Advertisements