Представљамо иконописачки подвиг младе уметнице Ане Јовановић.

 

Gaudi Iконе сам почела да сликам још у основној школи, јер су ми одувек биле лепе и привлачиле ме да их насликам. Када нам је у 7. разреду дошла нова наставница ликовног, Боба Тодоровић, због моје жеље на научим да сликам иконе основала је секцију иконописа. Секција се још увек одржава петком поподне, само са новим ђацима али ми, стари ђаци, редовно долазимо да поделимо мишљења, дамо савете једни другима и помогнемо новим ђацима. За време студирања нисам сликала иконе, и одмах после дипломирања враћам се иконописању. Насликала сам и познате , тј. славске иконе, као што је (моја слава) свети Јован, светог Николу, светог апостола Луку, надам се моју будућу славу и Богородицу, која ми је непресушна инспирација, јер је мајка нашег Спаситеља.. Али највише ме привлаче иконе са детаљима и мање познате, као света Катарина, света Ксенија Петроградска, свети ратник Никита (детаљ фреске из манастира Манасија) и свети архангел Гаврило (детаљ фреске из манастира Дечани).

Жеља ми је да једног дана имам само сталну изложбу и у оквиру тога да прикажем иконе које представљају наше великане и свеце, светог Саву, његовог оца светог Симеона, Стефана Дечанског, царицу Милицу, краљицу Симониду и, наравно, цара Душана.

Извор
Advertisements