„Сваки који мрзи брата својега јесте човекоубица;

а знате да ниједан човекоубица нема вјечни живот који остаје у њему.“ (1.Јн 3,15)

 

Gaudi Jедан човек је дошао код старца и увидевши његову крајњу незлобивост упитао га је:

-Ти си тако мудар. Ти си увек у добром расположењу, никада се не злобиш. Помози и мени да будем такав. Старац се сложио и замолио човека да донесе кромпир и џак.

–Ако се на некога озлобиш и сакријеш увреду, – рекао је учитељ,- узми кромпир. Напиши на њему име човека с којим си имао конфликт, и стави тај кромпир у џак.

-И то је све? – у недоумици упитао је човек.

-Не,-одговорио је старац.

-Увек треба да носиш тај пакет са собом. И сваки пут када некога увредиш, додај у њега кромпир.

Човек се сложио. Прошло је неко време. Његов џак се пунио многим кромпирима и постао је довољно тежак. Било је веома непријатно носити га увек са собом. Поред тога кромпир који је ставио на самом почетку, се покварио. Неки је проклијао, неки се расцветао и давао непријатан оштар мирис.

Тада је човек отишао код старца и рекао:

-Овај џак је већ немогуће носити са собом. Као прво постао је претежак, а као друго кромпир се покварио. Предложи ми нешто друго.

Али старац је одговорио:

-То исто се дешава и у људској души. Само што ми то не приметимо одмах. Поступци се претварају у навике, навике у карактер, који рађа зле пороке. Дао сам ти могућност да посматраш цео тај процес са стране. Сваки пут када одлучиш да се увредиш, или напротив да увредиш некога, размисли да ли ти је потребан тај терет.

 

Манастир Глоговац, фото
Advertisements