„Јер добро што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени. … Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове? Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа  нашега!“ (Рим. 7: 19-20, 24-25)

 

Gaudi Oвде ап. Павле изражава ону врсту огорчења коју осећам ја кад је у питању моје одуговлачење; кад одгађам ствари које би требало да чиним, а уместо тога чиним ствари које не би требало да чиним. Али ап. Павле не говори само огорчено о „проблему“; он се помера према „решењу“, узвикујући, „Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашег!“. Другим речима, он са захвалношћу признаје да „решење“ није у њему самом, него у Сили и Мудрости Божјој, Исусу Христу.

Просто говорећи, ово значи да ми је потребна Његова помоћ, и да је Његова помоћ присутна. Кад испитујем разлоге свог одуговлачења, на врху списка су:

1. Ослањање на самог себе (занемарујући помоћ Божију), што води ка

2. Страху (од неуспеха или успеха),

3. Перфекционизму (тј. чекању на савршеније услове или савршеније време да се подухватим датог задатка),

4. Лењости (ишчекивање исхода без напора),

5. Неискрености (нпр. говорим себи да треба да очистим фрижидер одмах сада, уместо да закажем код зубара већ једном), или чак

6. Зловољи (попут пасивног отпора неком ауторитету који ми је и поставио тај задатак).

Све ове  духовне „бољке“ се могу открити и излечити, мало помало, Божјом милошћу, ако ја смерно прихватим Његову помоћ и осветлим своје одуговлачење светлошћу Његове речи.

Данас желим да се отворим за Божију помоћ, сарађујући с Њим док се суочавам са својим непосредним одговорностима, једном по једном. Оне никад нису недоступне планине као што су изгледале кад им приђем са мало вере. „Ваистину вам кажем, ако будете имали вјере мало као зрно горушично, можете рећи овој гори ‘Премјести се тамо’ , и она ће прећи. Ништа вам неће бити немогуће.” (Мт. 17, 20)

Извор

Превод: Живе речи утехе

Advertisements