„И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа… Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини.“ (2 Пет 1: 5-8, 12)


Gaudi Oвај одломак ме је данас навео да се запитам – чему годишње понављање читања и празника по црквеном календару? Разлог томе је тај што се моја вера одржава слушањем и читањем истог Писма, прослављањем истих празника, подсећањем на исте светитеље и славне догађаје опет и опет. Треба да се „под-сетим“, опет вратим у свој ум, који се непрестано мења, најважнија казивања и личности историје спасења, засигурно Личност Исуса Христа, тако да моја сопствена прича обнови свој правац и смисао. Уз то вежбајући се у врлинама вере, благости, самоконтроле, узајамног поштовања, љубави, итд. То је знање и сећање на општу хришћанску причу која наставља да живи у телу Христовом, која усмерава и осмишљава мој свакодневни живот.

Данас ћу уложити мали труд и још једном се „под-сетити“ „ове истине“, коју помиње апостол Петар, како не бих учинила свој живот „нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа.“ Пошто се мој ум мења непрестано, из минута у минут, не могу се данас изграђивати на прошлонедељној Литургији и читањима „која знам“. Данас сам опет прочитала делић Светог Писма и изнова га открила у свом животу.

Извор

Превод: Живе речи утехе

Advertisements