„А кад већ настаде јутро, стајаше Исус на обали, али ученици не познаше да је то Исус. А Исус им рече: Децо, немате ли штa за јело? Одговорише му: Немамо. А он им рече: Баците мрежу са десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ је не могаху извући од мноштва рибе. Онда онај ученик, кога љубљаше Исус, рече Петру: То је Господ! А Симон Петар, када чу да је Господ, опаса се огртачем, јер беше наг (γυμνός), и баци се у море.“ (Јн 21:4-7)

 

Gaudi U овом моменту, Петар је био го у неколико аспеката јер је осетио стид због свог троструког одрицања од Господа током Његовог страдања. Ипак, када се васкрсли Господ појавио на плажи и Петар чује да је то Он, пали апостол се једноставно облачи и скаче у море да би га поздравио; да исправи погрешно.

Толико тога се променило за пало човечанство откад се Адам сакрио од Господа у башти због своје голотиње. Када је Бог позвао Адама, упитавши га: „Где си?“, Адам је одговорио: „Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.“ (1 Мој 3:10). С друге стране, пали Петар боље чини. Зна да може да се обуче и изађе (са понизношћу) пред Господа који прихвата и лечи пале. И ту, на плажи поред ватре, са рибом и хлебом, васкрсли Господ позива Петра заједно са другим ученицима да дођу и једу са Њим (Јн 21:12). Убрзо након тога Христос разговара са Петром и допушта апостолу да потврди своју љубав према Њему.

Данас подсећам себе да је Петар добро знао, и пре и после свог „пада“; да не треба да се кријем од мог Господа, шта год био разлог мог стида. Могу да се „обучем и изађем“ и пронађем помирење и лек за Његовом трпезом. „Јер не дођох да позовем праведне“, каже ми, „већ грешне на покајање.“ (Лк 5:32)

Линк

Превод: Живе речи утехе

Advertisements