Они који телесно мудрују прекоревају девственост, и као сведочанство тога ови сластољупци наводе стих: Нека је проклет сваки онај ко не подигне семе у Израиљу.[1] А ми, подстакнути Богом Логосом који се из Дјеве ваплотио, кажемо да је девственост од самога почетка усађена одгоре (од стране Творца) у човекову природу. Јер саздан је човек из девичанске земље,[2] а из самога Адама[3] саздана је Ева, и у рајском врту живели су у девствености.

 

Gaudi Vели, наиме, божанско Писмо да беху обоје голи, Адам и жена му Ева, и не беше их срамота.[4] Међутим, пошто су преступили заповест, отворише им се очи, и видеше да су голи[5] те се постиде и сашију себи прегаче. А након преступања заповести, када је чуо речи: Прах си и у прах ћеш се вратити[6] односно, када је преступањем заповести смрт ступила у свет, тада Адам позна Еву, жену своју, а она затрудне и роди[7] Каина. Према томе, уведен[8] јебрак да не би род човечији смрћу био затрт и истребљен, те да би се рађањем деце сачувао и спасао род људски.

Али, можда ће неко рећи: а шта су значиле речи мушко и женско,[9] или рађајте се и множите се?[10] На то ћемо овако одговорити: речи рађајте се и множите се не указују на размножавање остварено брачним сједињењем; јер могао је Бог умножити људски род и неким другим начином, да су људи до краја одржали заповест неповређеном. Али је Бог, који све зна пре но што се оно збуде, знајући својим предзнањем да he они да допадну преступа и да буду осуђени смртном казном, предухитрио то и створио мушко и женско, и заповедио им да се рађају и да се множе. Вратимо се, дакле, истим путем и погледајмо све красоте девствености: a то је исто као да о чистоти говоримо.

Када је Ноје примио заповест да уђе у ковчег и да тиме сачува семе света, овако му је заповеђено: Уђи у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.[11] Раздвојио их је, дакле, од жена, да би тако чистотом живљења избегли пучину и онај свесветски бродолом. Међутим, по престанку потопа Господ вели: Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом.[12] Ето, брак је опет допуштен ради размножавања. А затим, зар Илија, тај возар кочија огњенога даха[13] и небескога пребивалишта[14], није пригрлио безбрачност и зар се није тиме уздигао изнад свих људи? Ко је небеса затворио[15]? Ко је подизао мртве?[16] Ко је разделио реку Јордан?[17] Није ли то био девственик Илија? Зар није Јелисеј, његов ученик, показавши истоветну врлину, затражио и наследио двоструку[18] благодат Светога Духа? А шта је са три младића у ужареној пећи? Нису ли проводећи девствени живот постали јачи од огња, будући да су девственошћу њихова тела постала отпорна на ватру?[19] Није ли Данило кроз девственост толико очврснуо телом да зуби зверињи нису били у стању да се зарију у њега?[20] Није ли Бог, када је требало да се јави Израиљцима, заповедио да чувају своја тела чистим?[21] Нису ли свештеници, чувајући себе чистима, тако ступали у светињу и приносили жртве?[22] Није ли закон назвао чистоту великим заветом?[23]

Заповест закона, дакле, ваља схватити у оном најдуховнијем смислу. Јер постоји духовно семе, које се љубављу и страхом Божијим зачиње у духовној утроби, која у боловима рађа духа спасења. Тако, наиме, треба разумети и стих: Блажен онај који има семе на Сиону и своје у Јерусалиму.[24] Па зар је блудник или пијаница или идолопоклоник, блажен само зато што има семе на Сиону и своје сроднике у Јерусалиму? Нико благоразуман неће то рећи.

Девственост је анђеоски начин живота, особеност сваке бестелесне природе. To говоримо не презирући брачно живљење – далеко било – јер знамо да је Господ, за време свога боравка на земљи, благословио брак[25] и рекао: Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста;[26] него девствености дајемо место изнад добра. Јер и међу врлинама постоје виши и нижи ступњеви, а тако и исто и у злочинствима. Знамо да су, после првоначалника нашега рода, сви смртни људи потомци брака; јер првородни људи су изданци девствености а не брака; међутим, безбрачност је, како рекосмо, подражавање анђеоском живљењу. Према томе, колико је анђео изнад човека, толико је девственост часнија од брачног живљења. И шта ја кажем: анђео? Сам Христос, девствености слава, не само по томе што је од Оца беспочетно, беспокретно и неспојиво рођен, него и по томе што је постао човек по нашем подобију и ваплотио се, нас ради, од Пресвете Дјеве без сједињења телесног, и сам собом показао истинску и савршену девственост, Отуда нам, наиме, то и није установио као закон; Јер, не могу сви примити ту реч,[27] како је сам рекао: делом нас је, међутим, поучио и за њу укрепио. Јер ко је тај коме није јасно да девственост сада живи међу људима.

Добро је, зацело, рађање деце, које брачним живљењем бива, а добар је и брак због избегавања блуда,[28] јер га сузбија и законитим сједињењем не допушта раздражености жеље да се предаје безаконим делима. Добар је брак за оне у којих нема уздржања; међутим, узвишенија је девственост, која умножава чедородност душе и која молитву, као зрео плод, Богу приноси. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста; а блудницима и прељубницима судиће Бог.[29]

Извор и напомене: „Тачно изложење православне вере“

Advertisements