Једном приликом дође Доситеј к преподобном Доротеју да га пита за нешто из Светог Писма, јер због чистоте ума свог он поче да разумева извесне ствари из Светог Писма…

Gaudi Oтац пак Доротеј није желео да се бави Светим Писмом, него да себе чува смирењем. Када га дакле Доситеј упита, он одговори: „Нe знам.“ А када Доситеј понова дође и упита га за неку другу главу из Светог Писма, он му опет одговори: „Нe знам, него иди и запитај оца игумана.“ И он, не размишљајући, оде. А отац Доротеј пре тога беше рекао игуману: „Ако дође Доситеј да те пита за неке ствари из Светог Писма, ти га избиј мало.“ Кад дакле Доситеј дође к игуману, и упита га, игуман га стаде бити, говорећи: „Зашто не ћутиш, кад ништа не знаш? Зар се ти усуђујеш да питаш о томе? Брини се ти за нечистоћу своју.“ И много таквих ствари рече му, и отпусти га, ударивши му и два шамара по образима. А он се врати к оцу Доротеју, показа му своје образе румене од шамара, и рече: „Имам и на леђима знак од ударца.“ И блажени Доситеј не рече оцу своме: „Зашто ме ти ниси исправио, него си ме послао игуману?“ – Ништа такво он не рече, већ све што долажаше од њега он примаше с вером, и извршаваше не размишљајући.

А када га је отац Доротеј испитивао поводом помисли и, пошто би их исповедио, давао му упутства како да се бори са помислима, он се онда потпуно држао очевог упутства и поуке, и више се није враћао на исповеђене помисли. Ово пак необично делање Доситејево остала братија није знала…

А какву је славу Бог припремио Доситеју за његово свето послушање, као и преподобном Доротеју за његово добро руковођење нових монаха, који тако брзо ученика свог блаженог Доситеја приведе к Богу кратком и сигурном стазом, би откривено на овај начин. Нe много дана по Доситејевом престављењу дође у манастир неки велики и свети старац, и би угошћен као странац. Желећи да види преминуле свете оце ове киновије, он се помоли Богу да му открије за њих. И виде све оце заједно, где у хору стоје на месту светлом, а усред њих беше један младић сав весео. И после тог виђења он упита, ко је тај младић кога он виде у хору светих. И када описа какав изгледа, сви разумеше да је то Доситеј. И прославише Бога, удивљени, што за тако живљење и за тако кратак боравак удостоји блаженог Доситеја толике славе. Јер се он држаше пoслушања, и одсецаше вољу своју, потчинивши је своме старцу као Богу. И предстаде са светим оцима јединоме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, Који живи на небесима, и на смирене и послушне гледа; Њему слава вавек, амин.

из житија преп. Доситеја Палестинског

Advertisements