У кући изнад наше боравише један калуђер и према суду Божијем, беше ђавоиман. Старци нису могли да силазе у нашу кућу да се причесте, па сам одлазио ја горе – где је отац Гедеон, е тамо – и причешћивао сам их. Одлазио сам у Олтар, вадио артофорио, долазили су старци на Царске Двери и тамо би их причешћивао. Он ми је говорио: „Ђаво тамо седи, у крају, у припрати“. Казах му: „Видиш ли га?“ „Видим га“, одговори.

 

Gaudi I сам је говорио да када изговарам прву молитву узрујава се ђаво, када изговарам другу запени, на трећу молитву постаје невидљив!“ Ето силе молитве. То пише и у нашим књигама:

– Чедо моје, изговарај молитву.

– Ма изговарам је и ништа не осећам.

– Не осећаш ти, али осећа ђаво и одлази. Ето, као код овог калуђера.

А, да испричамо и оно са кошаром. Једном послушнику, каза отац Арсеније:

– Изговарај молитву.

– Изговарам молитву, али не осећам ништа.

– Ђаво осећа и одлази.

– Е, а када ћу ја да осетим?

– Добро, чедо моје, хоћеш ли да видиш чудо?

– Да, чудо желим да видим, Старче.

– Добро, помолићу се Богу да ти покаже чудо, да схватиш колику моћ поседује молитва. (То пише у књигама Светих отаца).

Старац се молио и постио три дана.

– Дођи овамо, чедо моје, узми корпу, иди на чесму да је напуниш водом.

– Старче, опрости ми, ко ће при чистој памети да кошару пуни водом?

– Чедо моје, зар ми ниси рекао да хоћеш да видиш чудо и какву моћ поседује молитва?

– Да, каза.

– Онда учини то што ти кажем или стално изговарај молитву.

– Нека је благословено.

„Господе Исусе Христе, помилуј ме, Господе Исусе Христе, помилуј ме“. Кошара се пуни водом а послушник изговара молитву. Подразумева се да се Старац у својој соби молио да Бог пројави чудо његовом духовном сину.

Чим је видео кошару напуњену водом, отрчао је да каже Старцу. На путу се појави ђаво у људском облику:

– Калуђеру, куда идеш?

– Идем своме Старцу.

– Како се зовеш?

– Георгије.

– Колико си година калуђер?

– Пет-шест.

– Којим се послом бавиш?

– Печатима.

Готово, истече вода напоље! Кроз празнословље, оде молитва и отиде код Старца са празном кошаром!

– Шта се десило, чедо моје?

– Старче, то и то се десило.

Оставио си молитву, чедо моје, зато је вода истекла. Видиш, док си изговарао молитву, кошара је држала воду, када си престао и отпочео празнословље, вода је исцурела.

Старац Јефрем Катунакијски

Advertisements