Пише: Марко Радаковић

Текст пред вама је одломак из романа у настајању „Свадба Јагњетова“. Роман у свом првом делу приказује живот првих хришћана за време гоњења. Прича је сложена, али у својој суштини се труди да на другачији начин прикаже ствари које често узимамо здраво за готово, без дубљег уплитања у проблематику. Овај дијалог, за који не сумњам да ће узбунити многе духове, осветљава проблем „палих“ из другачије перспективе.

„Пали“ су они хришћани који су се под притиском одрекли Христа, због чега, зависно од црквене општине, више никад нису били примљени у Цркву, или су морали да прођу дуг пут покајања. Сократ је „пали“ већ годину дана и црква је бурно реаговала на предлог епископа да поново приступа Чаши и буде пуноправни члан заједнице. Сократ напушта агапе, за њим полази Лео, удовац, који се плаши да ће га Римљани ухапсити и да ће његова ћерка тада остати без оба родитеља…


Gaudi Sтавили су ивицу мача о врат моје жене, Лео. Рекли су: ‘Одричеш ли се свога Исуса’? Иначе не питају тако директно, али овај пут јесу. Скоро цинично. Она се без предомишљања одрекла. Из простог разлога: никад није била хришћанка. Онда су, и даље држећи сечиво на њеном врату исто питање упутили мени. “
„ И, Сократе?“
„ Наћи се у таквој ситуацији… Тај војник је трговао често код мене, рекао сам ти… Кад човек којег познајеш, именом и карактером, пред твоје очи стави сечиво мача на врат жене са којом си поделио шеснаест година…. И тада схватиш, хм… Уђе у тебе истина да ништа није тако црно-бело, као што си мислио. Мали су људски стандарди о разлучивању тога шта је добро, а шта зло. Тужна су и трагична, а уједно и смешна наша настојања да задобијемо Царство небеско по сваку цену. Очекујемо Месију да опет дође, као да ће Он доласком завршити све уместо нас, ставити предивну тачку, донети смисао свему овоме и онда ми више не морамо да се трудимо. Обични кукавичлук. И лењост. Ето шта је то. Нећемо да проналазимо и уносимо смисао у наше животе, не, лакше је да нам неко други сриче који је смисао. Мислимо да нам је Бог дао рецепт за живот. Лакше је чекати Месију да све реши уместо нас, помињати Царство небеско као онострану утопију, лакше је, неголи градити Царство сада. Лакше је повући линије и поделити грешнике од мање грешних, ниже од виших, хришћане од нехришћана, народ од свештенства, спашене од оних које Бог неће спасити, а ко нам даје право!? Ко ми даје право да допустим да се одузме нечији живот, због мог себичног циља: задобити Царство небеско!? Да ускратим некоме шансу да пронађе Рај зарад тога што ћу га ја задобити? Парадокс.“
„ И одрекао си се.“
„ Одрекао сам се, Лео. Ни тада не знајући да ли ће је свеједно убити. И њу и мене. Али није било важно, и најмања нада да ће она бити добро дала ми је снагу да кажем те страшне речи. Она није била спремна да оде, не још. Знаш и сам… Она није… није била најбоља особа… Знам да ме је варала. Децу је занемаривала. Имала је на души много грехова… Да је на мом месту био неко други, ха, па не би се одрекао, сматрао би да му војник чини услугу. Али упркос свему, волео сам је. Не знам зашто, али јесам. И нисам желео да таква оде пред Господа. Постојала је шанса да се промени. Да она окуси Царство.“
„ И… одбацио си Христа због човека?“
„ Да ли сам? …. Он нека ми суди, и хоће. Немам оправдања. Само ти кажем да ништа није толико црно-бело као што мислимо. Нити је хришћанство идеал, са својим јасно утврђеним категоријама које морамо следити по сваку цену. Дали смо себи за право да уместо Бога ми постављамо општа правила шта је потребно да би били са Њим, а успут смо спремни да зарад тог циља одбацимо ближње. А ствари су далеко једноставније: просто треба да волимо, и Бога и ближње. И донете из љубави, све одлуке су јасне и исправне.“
„Шта ако одлуком мораш да одлучиш између Бога и ближњег? Да ли је твоја одлука била исправна?“
„Годину дана ја се кајем. А делује као вечност. И опет ми је мало. Годину дана нисам приступао Чаши. Стојим са онима који се спремају за крштење. Плачем. Гледају ме чудно. Кајем се, Лео. Чак их и не кривим ако ме не приме натраг у заједницу. Заслужујем да се још кајем. Да будем одбачен. “
„ Дакле, кајеш се због тог што си учинио? Или не? Важно ми је да знам. Малопре си ми рекао својеврсно оправдање… Ти си био спреман да те Христос одбаци, само да не одбаци твоју жену. Мислим… Опет, ставио си њу пре Христа? “
„Ставио сам њено спасење пре свога.“
„Ти ниси знао да ли би се она спасила да је можда тада умрла! Ти сад не знаш ни да ли се она променила, ни да ли ће задобити спасење! Колико ја знам, могуће је да сада на другом крају света љубака са неким другим! Извини… Опрости ми, молим те, бржи ми је језик од памети…“
„Ма, не… У реду је. И у праву си, ја не знам ништа од тога. И не знам шта да ти кажем, нема одговора. Некад се кајем, искрено, горко, не могу ноћима да заспим… А опет… Као да осећам да је Христос ту… Да ме није одбацио… А некад… Некад ми се чини да нисам могао другачије учинити… Признати Христа као свог Господа речима, а гледати како због тога моја жена умире, неокајана, неспремна, одлази таква у вечност? Да ли сам Га ја онда признао? Да ли је Он онда у мени? И где би ми се душа обрела?“
„Мислиш ли да Он зна зашто и због чега… Мислим… Он све види и зна, зар не? Моја реч не може променити оно шта Он мени представља… То може бити обична глума, зар не? “
„Лео… Уморан сам. Мислим да ћу отићи кући.“
„Сачекај још мало, војници су малопре прошли. Потребно ми је да знам.“
„Шта, Лео, шта треба да знаш уопште!?“
„Да ли… да ли је у реду одрећи се Христа ако би тиме спасио нечији живот?“
„Ти мене ниси слушао. Ја се нисам одрекао Христа да бих својој жени спасио живот… Изгубиће га раније или касније. Одрекао сам се Христа да би она имала шансу да Га пронађе. Са Њим, живеће вечно.“
„То опет нема смисла. Да је била племенита особа, дозволио би да је убију?“
„Не знам. Нисам о томе никада размишљао. И знаш шта?“
„Шта?“
„Ово до сад нисам никоме рекао… Иако сам изговорио те речи, те речи због којих плачем и не спавам, ја и даље немам утисак да сам Га се одрекао. Нити да ме је напустио.“
„Можда зато што су вера или невера веће од обичне речи…“


Уколико вас занима прочитајте још делова романа овде>>>.

Advertisements