Особе које пате од „синдрома натрпане куће“ могу толико да се затрпају стварима, да временом, због стида, почињу да избегавају рођаке и пријатеље који могу да им уђу у кућу.

Gaudi Nеки људи имају потребу да купују и гомилају разне ствари у кући, рецимо храну, воду, одећу, обућу, часописе. Особе које пате од „синдрома натрпане куће“, који се још зове и „Диогенов синдром“, могу толико да се затрпају стварима, да временом, због стида, почињу да избегавају рођаке и пријатеље који могу да им уђу у кућу, тврде стручњаци. Психолог и психотерапеут Маја Стопарић истиче:

– Углавном је реч о особама које су одрасле у сиромаштву, у тзв. „зони преживљавања“. А када су у тој зони тада се све чува, јер ти људи у ствари прате поруку својих родитеља да се нешто баци. Себе виде као „одговорне и штедљиве“, и тако гомилају ствари које им никада неће затребати.

Наша саговорница каже да је терапија неуспешна ако особа почне само да сређује кућу у којој се, иначе, одлично сналази. Неопходно је да се осећање задовољства тим гомилањем замени другим начином постизања тог осећања. Има људи који су склони неконтролисаном трошењу, а таква врста куповине зове се ониманија. Ипак, за такве особе има „лека“.

– Код људи преокупираних куповином стално се понавља снажан импулс да нешто купе, што може да има везе са поремећајем расположења или анксиозношћу. Могу да се излече тако што ће постати свесни тога да имају проблем. Следећи корак јесте да кроз психотерапију закључе у којим ситуацијама осећају да „морају нешто да купе, или ће им се у супротном нешто катастрофично десити“, што су вероватно научили још као деца. Такве особе, такође, могу да имају и низак ниво самопоуздања, па кроз куповину покушавају да надокнаде то што им недостаје. Ако, на пример, купују накит и одећу, мисле да ће тако побољшати слику о себи у јавности, али то кратко траје. Осећање незадовољства собом опет се јавља, особа поново иде у куповину и тако се врти у зачараном кругу – каже Маја Стопарић.

Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат. Каза им пак причу говорећи: У једнога богатог човјека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: „Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?“ И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја; И казаћу души својој: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се, а Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом. (Лк 12,15-21)

Извор

Advertisements