Трезвеност ума – просветљеност мисли, происходи од бестрашћа, тј. од чистоте, поста, уздржања, озбиљног безмолвија, постојаног пребивања у келији, молитве Исусове, одсуства брига, умереног сна, и од дејства Духа Светога, када нам се даје благодат од Даваоца благодати. Овим се добродетељима ум очишћује од помрачења, грубости и маштарења, просвећује се, и тада човек постаје оштроуман, сабран и ведрог расположења.

Gaudi Nико не може зауставити кружење мисли на други начин, до само непрестаном Исусовом молитвом, сећањем на смрт и будуће муке, сећањем на обећана блага и жељом да се она задобију, и пажљивим појањем или читањем. Од помрачења, грубости и маштања ум најбоље очишћују молитва, пост и безмолвије без излажења из келије. Молитва и пост одгоне све греховне помисли, заустављају распаљивање мозга, чувају ум од пометње, сабирају га од расејаности и просвећују. Молитва и пост изгоне из човека нечисте духове и исцељују оне који су обузети демонима, како је рекао Господ: „А овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 17,21). Молитвом и постом очишћује се ум, у коме се често, под дејством злих духова, догађа помрачење. Молитва и пост представљају оружје које демонима спречава било какав улазак у нас. Молитва као блгодатни дух просвећује ум и дарује усрдност. Молитва праћена трезвеношћу срца, чувар је ума: она утишава његову склоност ка лутању као што вода гаси огањ. Зато највишим именом треба називати ову добродетељ, од које се рађају светла созерцања. Заволевши је, (ви који сте) непотребни и гнусни грешници, постаћете свети и достојни; (ви који сте) неразумни и неопрезни, постаћете разумни и сабрани; (ви који сте) неправедни, постаћете праведни; па и више од тога, кроз призивање имена Господа Исуса Христа, Сина Божијег, постаћете созерцатељи, богослови и сведоци Божанских тајни. Многи свети Оци су посведочили да је молитва Исусова источник сваког добра и ризница добродетељи, она брзо удостојава (примања) благодати Светог Духа, спасава, показује непознато и поучава. Као што у огледалу човек види своје лице, тако у трезвеној и доброј молитви умом види свој живот, тј. живи ли добро или лоше. Ова разумна молитва одгони од човека мноштво страсти, ослобађа га из демонских мрежа и од (злих) помисли, речи и дела, побеђује сваку жељу, осећање и патњу (пале) природе, помаже против свих искушења, очишћава (од њих), и као пламеним мачем посеца их, јер овим се именом призива Бог коме се све потчињава. Ништа не може тако победити веште и злобне ђавоље подвале као трезвена, чиста Исусова молитва, обављана с пажњом, чистим умом и у смиреномудрености. Без ње подвижник не може устати против демона и супроставити им се. Пошто пострада без наставника у овој молитви почетник ће пропасти, он је чуо или сазнао из дела светих отаца колико је велика ова молитва и упражњава је, а да није схватио њену суштину, погрешно је разумевајући, он мисли да је достигао савршенство па се умом предаје маштању, иако унутар њега има (непријатељске) ратнике, јер га претходно није очисто смирењем, пажњом и бдењем. Због тога ће га демони оборити. Почетак овог доброг и дивног делања састоји се у следећем: најпре ваља утишавати страсти, не чинити оно што Богу није угодно, не чинити брату оно што ни сам не волиш; затим уклањати срце од похотне сласти и срамног распаљивања, те тврдо чувати ум од помисли како би он свагда одржавао срце у смиреномудрости. Од овога се већ рађа молитва, која побеђује и уништава мноштво страсти и лукавих духова, па се и благодат умножава. Као што пост и молива Исусова прочишћују и јачају, уразумљују и усредсређују, тако трезвеност представља наслеђе, врхунац и упориште молитве. Трезвеност се другачије назива чистотом ума, скверне помисли – нечистота ума, а распаљивање и похотна сласт – нечистотом срца. Ако срце није скрушено постом оно не може, а да се не укаља; без поста је немогуће очувати светост, немогуће је потчинити тело духу, па ни сама молитва неће се узнети и имати дејства, јер ће порив природе надвалдати и тело ће бити принуђено да се распали. Од радспаљивања тела долазе мисли које прљају ум; мисли узбуђују и прљају срце, услед чега одступа благодат, а нечисти духови се усуђују да у нама владају по својој жељи, да присиљавају тело на страсти, да ум усмеравају куда хоће, или човека, као да је конопцем свезан, држе неспособног за духовне жеље и дела. Без овога демони не могу да нас победе. Јер лукави се најпре старају да некако у наш ум доведу помраченост и заборав, да би нас тек потом гурнули у греховну страст. Но ми ћемо се увек држати поста, као тихог пристаништа од унутрашњих ђавољих замки, јер пост очишћује тело, храни и оснажује молитву, чини је силном као да пламен огњени излази из уста. Трезвена молитва сједињена са постом спаљује демоне, тако да се они, као каквој ужареној пећи, не могу приближити целомудреној души и учинити јој неку пакост.

„Пољски кринови“ – Беседа 23.

Advertisements