Благочестивом другу Д.
Радујем се твојој жељи да свој живот посветиш Богу. У Богу је апсолутна и истинска лепота и радост. На твоју молбу шаљем ти књигу “Покушај грађења хришћанског погледа на свет”.
С љубављу у Христу
твој друг и богомољац
+ схиигуман Сава

Неколико речи о аутору

 
 Gaudi Sхиигуман Сава (у свету Николај Михајлович Остапенко) монах Успенског Псково – Печерског манастира, рођен је 6. децембра 1898. године у Кубању, у козачком селу Новоминску, у сељачкој породици. 1911. године завршио је два разреда школе Министарства за народну просвету. 1916. године почео је да служи војску, а од 1917. до 1923. године био је у Црвеној Армији. 1923. године у Москви је завршио Војну инжењерску школу и стекао звање војног техничара, а 1932. године грађевинску школу после чега је радио као грађевински инжењер. 1948. године након завршетка Московске средње богословске школе, био је примљен у братство Тројице – Сергијеве Лавре. На дан спомена на великомученика Димитрија Мироточивог, Солунског чудотворца – 8. новембра, намесник Лавре, архимандрит Јован (касније митрополит Псковски и Порховски) извршио је његов постриг у мантију кад је добио име у част преподобног Саве Сторожевског. 1949. године Његова Светост патријарх Алексије рукоположио га је за јерођакона, а 1950. године – за јеромонаха. Од 1950. до 1952. године јеромонах Сава је био економ Свето – Троицке Сергијеве Лавре. 1955. године по декрету Његове Светости патријарха Алексија упућен је у Псково – Печерски манастир. Од 1955. до 1957. године био је намесник манастира.
У обитељи је јеромонах Сава уживао љубав и поштовање братије и ходочасника. За свакога је налазио реч поздрава и утехе.
1958. године удостојен је чина игумана и убрзо – крста с украсима. Од 1958. до 1960. године игуман Сава је био настојатељ Казанског храма у граду Велике Луке у Псковској области. Служио је ревносно. Храм је поправљен у то време. При повратку у манастир имао је чреду као свештенослужитељ, учествовао је у домаћим пословима, посебно онима који су били везани за радове не рестаурацији фресака у Михајловској цркви и другим храмовима манастира.
16. августа 1973. године намесник манастира архимандрит Алипије је по благослову митрополита Псковског и Порховског Јована, извршио постриг игумана Саве у схиму с именом у част преподобног Саве Освећеног.
Цео живот схиигумана Саве представља изузетно поучан образац хришћанског подвижништва, ватрене вере у Бога и самопожртвоване љубави према ближњима.
Старац схиигуман Сава се упокојио 27. јула 1988. године. Опојан је 30. јула у Сретенском храму у присуству мноштва верника.
У завештању, које је сачинио 1977. године схиигуман Сава пише: “Старост и болести предсказују ми близак крај, моје пресељење из пролазног жи вота у вечни. У други свет прелазим с надом на помиловање заступништвом Пресвете Богородице и свих светих. За своје највише служење сматрао сам да будем слуга свих православних хришћана. Уистину, вољени оци и браћо у Христу, није у мом срцу било, нити има, љутње према било коме од вас. Свима с љубављу опраштам све, опростите и ви мени недостојном, који вас искрено волим. Молим вас, покажите и љубав према мени, не лишите ме последњег доброг дела – ваших светих молитава Господу за мене. Уколико стекнем смелост у Господа, надам се да ћу се заступати пред Њим за све вас, а посебно за оне који ме буду помињали у молитвама.”
Клирици из Москве, Лењинграда, Псковске области и других места дошли су у Псково – Печерски манастир да се опросте с покојником. С намесником архимандритом Гаврилом служили су Божанствену Литургију и затим су учествовали у парастосу схиигуману Сави. Ковчег с телом је ношен око манастирског Успенског трга, уз појање ирмоса “Помоћник и Покровитељ” након чега је положен у Богом саздане пећине, код подземног храма у част Васкрсења Христовог.
tolmach.org
Advertisements