Свети владика Николај о Псалтиру

Gaudi PСАЛТИР је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршавају у Христу.
Свети Оци источне и западне цркве, веома су ценили Псалтир, и заповедили да се исти чита и јавно и приватно. Овако пише св. Василије Велики:

‘Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли; они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост… Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш’.

Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека, који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања. Нити има друге књиге у свету, која је својом искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству.
Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се свршава ни једно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочита цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском Типику св. Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочита целином сваки Божји дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину 19. века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.

Као што је познато, први превод Псалтира на црквенословенски језик завршила су света браћа Кирил и Методије, не са јеврејског, него са Септуагинте, што је и боље. Српски превод Ђуре Даничића, мада сјајан по богатству и облицима језика, учињен је са европских превода, те има грешака, које би у неком другом издању требало исправити. Но наш циљ засад није био да исправљамо стари, нити чинимо нови превод, но да уједначимо нумерисање Псалама са словенским текстом, и да српски Псалтир поделимо на катизме ради користи новоначалних по манастирима као и богомољног народа, да би с разумевањем могли пратити читање црквеног Псалтира. Уз то смо још хтели да, по први пут до сада, штампамо српски Псалтир у једном укусном и достојном издању, како то и приличи овој светој књизи.

Сви трудбеници око ‘СВЕЧАНИКА’ сматраће себе довољно награђеним, ако овај Псалтир први пут у оваквом облику и руху донесе српским читаоцима ону духовну светлост, моралну јачину и небесну утеху, коју ово богонадахнуто дело од памтивека доноси народима по васцелом свету.

Њујорк 1955 г. , Епископ Николај

Преузми књигу>>>

 

Advertisements